Tumačenje rezultata krvne slike – kompletna krvna slika (KKS)

Krvna slika je od velike važnosti za dijagnozu mnogih bolesti.Ako ste nedavno radili krvnu sliku veovatno vas zanima tumačenje rezultata. Tumačenje krvne slike mnogima predstavlja problem čak i kad su napisane referentne vrednosti, pre svega u pitanju su oznake, tj. značenje skraćenica... Ovde možete pronaći značenje svih skraćenica i normalne vrednosti pa vam čitanje krvne slike više neće predstavljati problem.

Sve što bi trebalo da znate kad je u pitanju tumačenje krvne slike Krv je specifična tečnost koja kiseonikom i hranljivim materijama snabdeva različite organe, mišiće i tkiva organizma. Ona, takođe, iznosi iz njih otpadne materije nastale u procesu metabolizma i ugljen dioksid. Krv se sastoji od ćelija krvi i krvne plazme. Postoje tri vrste ćelija krvi u zagradi su i oznake:

crvena krvna zrnca (eritrociti ili RBC)
bela krvna zrnca (leukociti ili WBC)
krvne pločice (trombociti ili PLT)

Krvna plazma čini i do 55% krvne tečnosti, dok preostalih 45% čine ćelije krvi. Plazma sadrži ćelije krvi, krvne pločice, proteine, glukozu, minerale, hormone i ugljen dioksid. Laboratorijske analize krvi su veoma korisno dijagnostičko sredstvo. Postoje različite vrste analiza krvi. Tokom pregleda krvi iz vašeg organizma se pomoću igle uzima mala količina krvi koja se pregleda pod mikroskopom ili ispituje pomoću hemikalija. Povećanje ili smanjenje broja ili zapremine komponenti krvi i promene njihovog oblika ili veličine, mogu da ukažu na određene abnormalnosti.

Kompletna krvna slika (KKS) – šta je to?

Kompletna krvna slika (KKS) spada u najčešće laboratorijske analize krvi. Ona pruža informacije o ćelijama krvi. Ova analiza služi za procenu opšteg zdravstvenog stanja. Pomaže pri otkrivanju bolesti i poremećaja krvi. Neobično povećan ili smanjen broj ćelija krvi može da ukazuje na prisustvo bolesti, kao što su anemija, infekcije, problemi sa zgrušavanjem krvi, rak krvi i poremećaji imunog sistema. Nalaz kompletne krvne slike podrazumeva analizu sledećih parametra:

broj eritrocita
broj leukocita
broj trombocita
eritrocitne konstante u koje spadaju:

MCV - prosečni volumen eritrocita i veličina eritrocita
MCH - prosečna količina hemoglobina u eritrocitu
MCHC - prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita
RDW - mera varijabilnosti veličine eritrocita

trombocitne konstante:

MPV - prosečni volumen trombocita
PDW - raspodela trombocita po volumenu

leukocitarna formula – leukogram, ili diferencijalna krvna slika (određuje se broj podvrsta leukocita: neutrofila, eozinofila, bazofila, monocita i limfocita)
hemoglobin
hematokrit

Kada se preporučuje kompletna krvna slika?

KKS se obično obavlja u sklopu rutinske kontrole zdravlja. Često se preporučuje u slučaju sumnje na anemiju, alergiju, infekciju ili poremećaj krvarenja. Obavlja se i pre hirurških intervencija i tokom terapija kod kancera zbog praćenja napretka lečenja.

Tumačenje nalaza kompletne krvne slike (KKS)

Eritrociti - crvena krvna zrnca (oznaka RBC)

Broj eritrocita (RBC u nalazima KKS) govori o tome koliko crvenih krvnih zrnca imate. Normalne vrednosti: Muškarci – 4,7 – 6,1 milion ćelija/po kubnom milimetru Žene – 4,2 – 5,4 miliona ćelija/po kubnom milimetru Zaključak Povišena vrednost RBC može da bude posledica sledećeg:

pušenja
dehidracije
kongenitalne bolesti srca (urođene srčane mane)
velike nadmorske visine
niskog nivoa kiseonika u krvi
lekova, kao što su gentamicin i metildopa
tumor bubrega

Snižena vrednost RBC može da bude posledica sledećeg:

anemije
malnutricije, ili neuhranjenosti (nedostatka gvožđa, folata, bakra vitamina B6 i B12)
hemoragije (krvarenja)
trudnoće
leukemije
lekova, kao što su hloramfenikol, hinidin i citostatici
poremećaja koštane srži
nedostatka eritropoetina (hormona koji kontroliše proizvodnju eritrocita)
hemolize (razgradnje eritrocita)
multipli mijeloma (zloćudno bujanje ćelija krvne plazme)

Na osnovu ovog prvog primera možete videti da tumačenje krvne slike nije uopšte teško.

Hemoglobin (oznaka HGB u nalazima KKS)

Eritrociti (RBC) sadrže hemoglobin, protein koji sadrži gvožđe i transportuje kiseonik kroz organizam. Hemoglobin ima važnu ulogu u očuvanju oblika eritrocita (RBC). Normalne vrednosti: Novorođenčad – 17- 22 g/dl Prva nedelja života – 15 - 20 g/dl Prvi mesec života – 11 – 15 g/dl Deca – 11 – 13g/dl Odrasle osobe muškog pola – 14 – 18g/dl Odrasle osobe ženskog pola – 12 – 16g/dl Zaključak Sniženi nivo hemoglobina može da dovede do anemije, a uzrok može da bude nešto od navedenog:

gubitak krvi usled povrede ili operacije
nedostatak nekih hranljivih materija
bolesti koštane srži
citostatici (lekov protiv raka)
otkazivanje bubrega

Povišeni nivo hemoglobina se sreće kod:

ljudi koji žive na velikim nadmorskim visinama
osoba koje puše
osoba sa dehidracijom – u ovom slučaju se javlja lažna slika povišenog nivoa hemoglobina, koji se vraća u normalne okvire čim se uspostavi pravilna ravnoteža tečnosti
osoba sa uznapredovalom bolešću pluća (emfizemom)
osoba sa policitemijom verom (poremećajem koštane srži)
osoba koje zloupotrebljavaju lek eritropoetin (krvni doping)
osoba koje imaju neke vrste tumora

Abnormalne vrednosti hemoglobina mogu da se uoče u slučajevima:

srpaste anemije (genetska bolest eritrocita)
talasemije (naslednog poremećaja krvi)

Tumačenje rezultata krvne slike je veoma jednostavno

Hematokrit (skraćenica HCT u nalazima KKS)

Ovim parametrom se određuje koliki deo zapremine pune krvi čine eritrociti (RBC). Drugačije rečeno, hematokrit je volumen eritrocita u jedinici pune krvi. Vrednost hematokrita se izražava u procentima. Normalne vrednosti: Muškarci – 42 – 52% Žene – 35 – 45% Zaključak Povišena vrednost hematokrita znači da ste dehidrirani. Snižena vrednost hematokrita znači da imate anemiju. Abnormalne vrednosti hematokrita mogu da budu i znak poremećaja krvi ili koštane srži. U nastavku sledi značenje ostalih skraćenica...

Prosečni volumen eritrocita (oznaka MCV )

Ova vrednost predstavlja prosečni volumen eritrocita (MCV = mean cell volume). Na osnovu mere crvenih krvnih zrnaca, anemija se klasifikuje kao mikrocitna (kada je vrednost MCV niža od normalne), normocitna (kada je vrednost MCV u normalnom opsegu) i makrocitna (kada je vrednost MCV viša od normalne). Normalne vrednosti: 80 – 99fl (femtolitara) Zaključak Abnormalna vrednost MCV može da bude znak anemije, alkoholizma, talasemije i retikulocitoze (ispuštanja većeg broja retikulocita, odnosno nezrelih crvenih krvnih zrnaca iz koštane srži).

Prosečna količina hemoglobina u eritrocitu (skraćenica MCH) MCH (mean cell hemoglobin) je parametar, koji pokazuje kolika je prosečna količina hemoglobina, zaduženog za transport kiseonika, prisutna unutar crvenog krvnog zrnca. Normalne vrednosti: 27 – 31pg (pikograma po ćeliji)) Zaključak Snižena vrednost se javlja kod hipohromne anemije (anemije izazvane nedostatkom gvožđa).

Prosečna koncentracija hemoglobina na litar eritrocita (MCHC u nalazima KKS) MCHC (mean cell hemoglobin concentration) izražava prosečnu koncentraciju hemoglobina u crvenom krvnom zrncu. Normalne vrednosti: 32 – 36g/dl Zaključak Vrednosti su snižene (hipohromne) kod mikrocitne anemije, povišene (hiperhromne) kod nasledne sferocitoze (hereditarna sferocitoza je najčešći urođeni oblik hemolitičke anemije u Evropi), anemije srpastih ćelija i homozigotne bolesti hemoglobina C (oblik hemoglobinopatije, genetskog poremećaja strukture hemoglobina, do koga dolazi usled mutacije na genu zaduženom za sintezu hemoglobina).

Mera varijabilnosti veličine eritrocita (RDW )

Standardna veličina prečnika eritrocita (RBC) iznosi oko 6 - 8µm. RDW (red cell distribution width) je razlika, odnosno varijacija veličine eritrocita u jednom uzorku krvi. Povišene vrednosti, poznate kao anizocitoze, ukazuju na veće varijacije u veličini eritrocita. Ovaj parametar pomaže kod utvrđivanja uzroka anemije. Normalne vrednosti za tumačenje rezultata: 11 – 15% Zaključak Povišena vrednost RDW se sreće kod perniciozne anemije (najčešćeg oblika megaloblastne anemije, koji nastaje usled nedostatka unutrašnjeg činioca zaduženog za resorpciju vitamina B12, što za posledicu ima nedostatak ovog vitamina).

Leukociti – bela krvna zrnca (WBC)

Najtraženija skraćenica kada je u pitanju tumačenje rezultata krvne slike.Leukociti su deo imunog sistema organizma i učestvuju u borbi protiv infekcije. Postoji više vrsta leukocita i svaka ima svoju specifičnu funkciju – neutrofili, eozinofili, bazofili, monociti i limfociti.

Broj leukocita (WBC u nalazima KKS) – Ovaj parametar označava ukupan broj leukocita u uzorku krvi. Snižena vrednost WBC se zove leukopenija, dok je leukocitoza povećana vrednost WBC.

Normalne vrednosti: 4.500 – 10.000 ćelija/mcl (ćelija po mikrolitru) Zaključak Snižena vrednost WBC može da bude posledica:

bolesti koštane srži
bolesti jetre ili slezine
izlaganja zračenju

Povišena vrednost WBC može da bude posledica:

anemije
infekcije
zapaljenskih bolesti
leukemije
tumora koštane srži

Leukogram – diferencijalna krvna slika/DKS (leukocitna formula u nalazima KKS) – Ovo je parametar koji označava koliki je broj svake pojedinačne vrste WBC prisutan u uzorku krvi: neutrofili, limfociti, monociti, eozinofili i bazofili.

Normalne vrednosti Neutrofili (NEU) – 40 – 75% od ukupnog broja WBC Limfociti (LYM) – 25 – 40% od ukupnog broja WBC Monociti (MONO) – 2 – 8% od ukupnog broja WBC Eozinofili (EOS) – 0 – 7% od ukupnog broja WBC Bazofili (BASO) – 0 – 1% od ukupnog broja WBC Zaključak Broj neutrofila raste u slučaju bakterijske i akutne virusne infekcije, a smanjuje se kod aplastične anemije i skorašnje hemoterapije ili radioterapije. Broj limfocita raste kod virusne infekcije i hronične limfocitne leukemije (HLL), a smanjuje se usled HIV infekcije. Broj monocita raste kod bakterijske infekcije, malarije, tuberkuloze, monocitne leukemije, hroničnog ulceroznog kolitisa itd. Roj eozinofila raste kod parazitarnih infekcija, astme ili alergijske reakcije Broj bazofila raste kod leukemije ili limfoma.

Trombociti - krvne pločice (PLT)

Trombociti su ćelije krvi koje omogućavaju da se krv zgruša (zgusne).

Broj trombocita (PLT u nalazima KKS) – Ovaj parametar pokazuje broj trombocita u krvi. Povećani broj trombocita se zove trombocitoza, dok se smanjen broj označava kao trombocitopenija.

Normalne vrednosti: Odrasle osobe – 140.000 – 400.000 ćelija po kubnom milimetru Deca – 150.000 – 450.000 ćelija po kubnom milimetru Zaključak Broj trombocita raste u slučaju krvarenja, nedostatka gvožđa, raka ili bolesti koštane srži. Broj trombocita opada u trudnoći ili kod idiopatske trombocitopensijske purpure/ITP (autoimuno oboljenje koje dovodi do oblaganja trombocita velikom količinom antitela i brže razgradnje krvnih pločica u slezini).

Prosečni volumen trombocita (MPV u nalazima KKS) – MPV (mean platelet volume) je mera prosečne veličine trombocita.

Normalne vrednosti: 7,5 – 11 fl (femtolitara) Zaključak Vrednost MPV raste kod autoimune trombocitopensijske purpure (ITP) i mijeloproliferativnih bolesti (bolesti koje karakteriše bujanje jedne ili više loza krvnih ćelija). Abnormalno niska vrednost MPV se sreće prvenstveno kod trombocitopenije usled pogoršane proizvodnje trombocita (aplastična anemija). Ovo su najčešće tražene oznake za čitanje krvne slike postoje i druge o kojima možete više saznati na sajtu ovde.