Mnoge bolesti mogu izazvati ekstremni umor, malaksalost i slabost. Umor je osećaj nedostatka energije, a umor se razlikuje od pospanosti. Pospanost je osećaj povezan sa deprivacijom sna, dok je umor nedostatak energije i motivacije.
Slabost često prati umor, a oba mogu uticati na kvalitet života osobe. Postoje brojni uzroci simptoma umora. Primeri nekih uzroka umora koji se mogu lečiti uključuju: anemiju, dijabetes, bolesti štitaste žlezde, bolesti srca i poremećaje sna.
Sadržaj:
- Malaksalost u rukama i nogama
- Depresija, konstantan umor i bezvoljnost, nedostatak energije
- Malokrvnost može izazvati ekstremni umor i slabost
- Umor i pospanost
- Pritisak u glavi i malaksalost
- Mučnina u želucu i malaksalost
- Kako savladati umor i malaksalost
Kada su u pitanju umor, malaksalost i slabost mogući uzroci uključuju:
– Metabolički/endokrini: anemija; hipotiroidizam; dijabetes; abnormalnosti elektrolita; bubrežne bolesti; bolesti jetre; Kušingova bolest.
– Infektivni: infektivna mononukleoza; hepatitis; tuberkuloza; citomegalovirus ; HIV infekcija; grip; malarija i mnoge druge zarazne bolesti.
– Srce i pluća: kongestivna srčana insuficijencija; bolest koronarne arterije ; valvularna bolest srca ;hronična opstruktivna plućna bolest; astma ; aritmija; upala pluća.
– Lekovi: antidepresivi; lekovi protiv anksioznosti; sedativni lekovi; lekovi za odvikavanje od droge; antihistaminici; steroidi; neki lekovi za krvni pritisak.
– Psihijatrija (mentalno zdravlje): depresija ; anksioznost; zloupotreba droga; zloupotreba alkohola; poremećaji u ishrani (na primer: bulimija, anoreksija ); tuga i potištenost.
– Problemi sa spavanjem: sleep apneja; refluksni ezofagitis ; nesanica ; narkolepsija; trudnoća; dodatni noćni sati na poslu.
– Vitaminski nedostaci: nedostatak vitamina B12; nedostatak vitamina D; nedostatak folne kiseline; nedostatak gvožđa.
– Ostalo: rak; reumatološke bolesti kao što su reumatoidni artritis i sistemski lupus; fibromijalgija; sindrom hroničnog umora; normalan mišićni napor; gojaznost; hemoterapija i radioterapija.
Malaksalost u rukama i nogama
Malaksalost u rukama i nogama može da bude posledica gripa, anemije, bolesti štitne žlezde, depresije, nedostatka sna, dijabetesa, kongestivne srčane insuficijencije, nedostatka vitamina B12, inflamatorne bolesti mišića, sporedni efekat lekova, hemoterapije, raka, bolesti koje utiču na nerve ili mišiće, trovanja teškim metalima, nervnih ili mišićnih povreda i dr.
Depresija, konstantan umor i bezvoljnost, nedostatak energije
Depresija i sindrom hroničnog umora su dva stanja koja mogu učiniti da se neko oseća izuzetno umornim, čak i nakon ugodnog noćnog odmora. Moguće je imati oba stanja istovremeno. Takođe je lako pomešati depresiju sa umorom i obrnuto.
Depresija se dešava kada se osoba oseća tužno, uznemireno ili beznadežno duži vremenski period. Ljudi koji su depresivni često imaju probleme sa spavanjem. Mogu previše da spavaju ili uopšte ne spavaju.
Sindrom hroničnog umora je stanje koje uzrokuje osećaj kontinuiranog osećaja umora bez bilo kakvog osnovnog uzroka. Ponekad se sindrom hroničnog umora pogrešno dijagnostikuje kao depresija.
Stoga, depresija, konstantan umor i bezvoljnost mogu da budu veoma povezani simptomi koji ukazuju na zdravstveni problem.
Glavna razlika između ovih stanja je da je sindrom hroničnog umora prvenstveno fizički poremećaj, dok je depresija poremećaj mentalnog zdravlja.
Depresija i sindrom hroničnog umora takođe utiču na ljude različito kada su u pitanju njihove dnevne aktivnosti. Ljudi sa depresijom često se osećaju veoma umornim i nisu zainteresovani za bilo kakvu aktivnost, bez obzira na zadatak ili potrebnu količinu napora. U međuvremenu, oni sa sindromom hroničnog umora obično žele da se angažuju u aktivnostima, ali se samo osećaju previše umornim da to učine.
Ako vaš doktor misli da imate depresiju, on vas može uputiti na stručnjaka za mentalno zdravlje za procenu.
Malokrvnost
Anemija ili malokrvnost može izazvati ekstremni umor i slabost. Anemija se javlja kada osobi nedostaje dovoljno crvenih krvnih zrnaca ili gvožđa da nosi kiseonik u tkivima i organima, te će osoba sa anemijom doživeti slabost i umor. Anemija može biti uzrokovana mnogim faktorima, a postoje i brojne vrste anemije.
Zajedno sa umorom i slabošću, uobičajeni simptomi povezani sa anemijom uključuju sledeće: bleda koža, brzi ili nepravilni otkucaji srca, dispneja ili kratkoća daha, bol u grudima, vrtoglavica, kognitivni problemi, hladni ekstremiteti i glavobolja. Malokrvnost može biti uzrokovana nedostatkom gvožđa, nedostatkom vitamina, hroničnom bolešću, bolestima koštane srži, autoimunim poremećajima i anemijom srpastih ćelija, između ostalih uzroka. Anemija može biti privremena ili hronična.
Umor i pospanost
Određeni izbori u načinu života mogu dovesti do toga da se javi preterana pospanost, kao što je dugotrajan rad ili prelazak na noćnu smenu. U većini slučajeva, vaša pospanost u toku dana će se smanjiti dok se vaše telo prilagodi novom rasporedu.
Umor i pospanost mogu takođe biti rezultat vašeg mentalnog, emocionalnog ili psihološkog stanja.
Depresija može znatno povećati pospanost, kao i visok nivo stresa ili anksioznosti. Dosada je još jedan poznati uzrok pospanosti. Ako doživljavate bilo koji od ovih mentalnih stanja, verovatno ćete se osećati umorno i apatično.
Medicinska stanja
Neki medicinski uslovi mogu izazvati umor i pospanost. Jedan od najčešćih je dijabetes. Drugi uslovi koji mogu dovesti do pospanosti uključuju one koji uzrokuju hronični bol ili utiču na vaš metabolizam ili mentalno stanje, kao što je hipotiroidizam ili hiponatremija. Hiponatremija je kada je nivo natrijuma u krvi prenizak.
Na kraju, infektivna mononukleoza i sindrom hroničnog umora su drugi dobro poznati uzroci umora i pospanosti.
Lekovi
Mnogi lekovi, posebno antihistaminici, sredstva za smirenje i tablete za spavanje – navode pospanost kao mogući neželjeni efekat. Ovi lekovi nose oznaku koja upozorava na vožnju ili upravljanje teškim mašinama dok konzumirate ove lekove.
Razgovarajte sa svojim lekarom ako imate dugotrajnu pospanost zbog lekova. Oni mogu propisati alternativu ili prilagoditi trenutnu dozu.
Preterana pospanost bez poznatog uzroka može biti znak poremećaja spavanja. Postoji niz poremećaja spavanja, a svaki ima svoje jedinstvene efekte.
U opstruktivnoj sleep apneji, blokada u gornjim disajnim putevima dovodi do hrkanja i pauze tokom disanja tokom cele noći. Ovo uzrokuje da se često probudite zvukom gušenja. Ostali poremećaji spavanja uključuju narkolepsiju, sindrom nemirnih nogu i poremećaj faze odloženog spavanja.
Pritisak u glavi i malaksalost
Svaka povreda koja izaziva napetost ili bol u mišićima glave i vrata može učiniti da vaša glava bude teška ili pritisak u glavi. Potres mozga ili povreda glave mogu izazvati pritisak u glavi i umor. U principu, prekomerni umor može otežati držanje glave ceo dan. Možda ćete osećati konstantnu potrebu da legnete ili da se odmorite. Ako osećate konstantnu iscrpljenost uz težak osećaj u glavi, to bi mogao biti znak osnovnog zdravstvenog problema.
Ako sedite ceo dan ispred računara, vrat i oči se takođe mogu osećati napetim zbog zamora. To može dovesti do osećaja pritiska i teške glave, pored umora i malaksalosti. Ako radite na računaru, u toku dana često pravite pauze.
Generalno, umor je osećaj prekomernog nedostatka energije. Možda se osećate umorni zbog nedostatka spavanja ili čak zbog mamurluka, ali postoji i nekoliko zdravstvenih stanja koje mogu učiniti da se uvek osećate umorno.
Anksioznost je osećaj straha, nervoza ili briga pre, tokom ili posle stresnog događaja. Napad anksioznosti takođe može dovesti do pritiska i težine u glavi zajedno sa ubrzanim radom srca, znojenjem i problemima koncentrisanja. Migrena je takođe jedan od uzroka za pritisak u glavi i malaksalost (i umor). Pritisak u glavi i malaksalost mogu ukazati i na neurološke probleme.
Mučnina u želucu i malaksalost
Mučnina u želucu i malaksalost mogu da potiču iz problema u mozgu ili organima gornjeg dela digestivnog trakta. Takođe mogu da budu i neželjena dejstva određenih lekova, mogu da se jave u trudnoći (jutarnje mučnine), u slučaju morske bolesti, virusne infekcije, toksičnost usled prekomerne konzumacije alkohola, trovanje hranom, bolesti mozga, jednjaka, želuca, žučne kese, jetre, pankreasa i creva.
Mučnina u želucu i malaksalost mogu biti povezani i sa oštećenom funkcijom hipofize, žlezde u mozgu.
Kako savladati umor i malaksalost
Zdrave navike, kao što su dovoljno spavanja, jedenje zdrave hrane i redovno vežbanje, mogu vam pomoći da pronađete olakšanje od umora i malaksalosti. Izbegavanje loših navika kao što su pušenje, pijenje viška alkohola ili zloupotreba droge takođe mogu pomoći u smanjenju umora i malaksalosti.
Vaš lekar može da preporuč lekove za lečenje osnovnog stanja koje je izazvalo umor i malaksalost.
Možete da vodite računa o tome da budete adekvatno hidratizovani, pijenjem čiste tečnosti – to dosta može pomoći u otklanjanju umora i mučnine. Održavanje zdravog nivoa aktivnosti, koje ne podrazumeva previše vežbanja, može takođe pomoći u sprečavanju ili smanjenju ovih simptoma.
Kako savladati umor i malaksalost uz pomoć hrane?
Jedite i pijte sledeće namirnice/napitke:
- banane
- zeleni čaj
- seme bundeve
- ovsena kaša
- jogurt
- lubenica
- orasi
- pasulj
- crvena paprika
- spanać.
Uzmite kompleks B vitamina koji sadrži najmanje 30 mg pantotenske kiseline ili B-5.
Uzmite 250 mg dvaput dnevno sibirskog ginsenga.
Da li možete sprečiti umor i malaksalost?
Umor može uticati na vaše dobro zdravlje. Da biste sprečili pojavu umora i malaksalosti, preduzmite sledeće korake:
– Svako veče imajte dovoljno sna (obično između 7 i 8 sati).
– Upravljajte svojim rasporedom, tako da vaš rad ne postane previše zahtevan.
– Uzdržite se od preteranog pijenja.
– Uzdržite se od pušenja i zloupotrebe droga.
– Jedite više puta dnevno manje obroke i pijte dovoljno vode.
– Vežbajte redovno.
Autor teksta Dr. Aleksandar Stankovic
