Nefritis je upala bubrega. Bubrezi su parni organi oblika zrna pasulja i veličine pesnice, smešteni na zadnjem zidu trbuha, ispod rebara i sa obe strane kičmenog stuba.
Najčešći simptomi upale bubrega su učestalo mokrenje, iscrpljenost, umor, zadržavanje vode, bol u bubrezima ili trbuhu, bol ili pečenje prilikom mokrenja, bol u karlici ili mutna mokraća.
Kako biste bolje razumeli BOLESTI bubrega, u koje spadaju i infekcija i upala, objasnićemo vam koje sve vrste nefritisa postoje, njihove simptome, uzroke i prirodne metode za prevenciju i lečenje ovog oboljenja.
Svaki bubreg sadrži preko milion nefrona u kojima se odvija filtriranje krvi. Nefron je osnovna gradivna i funkcionalna jedinica bubrega. U nefronu se odvija dvostepeni proces čišćenja, koji razdvaja supstance potrebne organizmu, od onih koje se eliminišu iz njega.
Filter koji se zove glomerul zadržava proteine i ćelije krvi, dok otpadne materije i vodu šalje u drugi filter koji se zove bubrežni tubul.
Nefritis se opisuje kao stanje upale tubula i okolnog tkiva, koje može da izazove oštećenje bubrega.
Rezultat ovog stanja je da bubrezi ne mogu pravilno da obavljaju svoju funkciju i da dolazi do nakupljanja otpadnih materija, što izaziva ozbiljne posledice sa dugotrajnim posledicama, koje vode zatajenju rada bubrega (otkazivanju bubrega).
Upala bubrega simptomi
Koji su najznačajniji simptomi upale bubrega? Simptomi zavise od vrste nefritisa.
U najčešće simptome nefritisa spadaju:
- mutna mokraća
- bol u karlici
- bol ili pečenje prilikom mokrenja
- učestalo mokrenje
- bol u trbuhu ili regiji bubrega
- povraćanje
- povišena telesna temperatura
- povišeni krvni pritisak
- umor
- iscrpljenost
- zadržavanje vode
- otoci
- debljanje
- osip
- mučnina
- groznica ili drhtavica
- vlažna koža
- proređeno mokrenje
U ranim stadijuma oboljenja simptomi upale bubrega obično nisu teški.
Da biste zaštitili bubrege od trajnog oštećenja, potražite lekarsku pomoć ako se pojave simptomi upale bubrega, kao što su krv ili gnoj u mokraći, penušava mokraća, promena boje mokraće, promena učestalosti mokrenja i oticanje stopala, šaka, gležnjeva i lica.
Simptomi se razlikuju i od vrste upale a u nustavku saznajte više o njima.
Vrste upele bubrega
Postoje različiti oblici upala bubrega. Akutni nefritis nastaje kada dođe do iznenadne upale bubrega.
Bubrezi koji dobro funkcionišu, dnevno filtriraju oko 189l krvi, a uklanjaju oko 1,9l viška vode i otpadnih materija. Zapaljensko oboljenje, nekada poznato kao Brajtova bolest, ako se ne leči, može da dovede do otkazivanja bubrega.
U različite vrste akutnog nefritisa spadaju intersticijalni nefritis, pijelonefritis i glomerulonefritis. U druge vrste nefritisa spadaju lupusni nefritis, IgA neuropatija i Alportov sindrom.
Pogledajmo ove različite oblike nefritisa malo detaljnije.
Intersticijalni nefritis
Intersticijalni nefritis karakteriše upala prostora između bubrežnih tubula. Bubrežni tubuli resorbuju vodu i važne supstance nastale bubrežnom filtracijom, koje se potom izlučuju mokrenjem.
Intersticijalni nefritis može da bude akutni ili hronični. Akutni intersticijalni nefritis je obično posledica alergijske reakcije. Preko 100 različitih lekova može da izazove ove upale bubrega, a u njih spadaju i antibiotici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi, kao i inhibitori protonske pumpe.
Uzroci nealergijskog intersticijalnog nefritisa su povišen nivo kalcijuma, nizak nivo kalijuma i autoimuni poremećaji.
Pijelonefritis
Akutni pijelonefritis je teška i iznenadna infekcija bubrega. Posledica je oticanje bubrega, što može da dovede do njihovog trajnog oštećenja. Česta pojava ovog oblika nefritisa poznata je kao hronični pijelonefritis.
Infekcija bubrega obično počinje u donjem delu urinarnog trakta, kao uobičajena infekcija urinarnog trakta. Bakterije prodiru u organizam kroz mokraćni kanal i šire se na bešiku. Kada dospeju tamo, preko mokraćovoda ulaze u bubrege.
Glomeluronefritis
Termin glomerulonefritis odnosi se na više bubrežnih oboljenja koja izazivaju upalu u veoma malim krvnim sudovima bubrega, koji se zovu glomeruli.
Oboljenje je poznato i kao bolest glomerula ili glomerularni nefritis. Kada dođe do oštećenja glomerula, bubreg više ne može delotvorno da izbacuje višak tečnosti i otpadne materije.
Lupusni nefritis
Lupusni nefritis je upala bubrega koju izaziva autoimuna bolest, poznata kao sistemski eritemski lupus – ili samo lupus. Kod ove bolesti imuni sistem organizma napada sopstveno tkivo.
Čak 60% pacijenata koji pate od lupusa, kasnije dobijaju i lupusni nefritis. U najčešće simptome spadaju tamna boja urina, debljanje, povišeni krvni pritisak, penušava mokraća i potreba za mokrenjem tokom noći.
IgA neuropatija (Bergerova bolest)
IgA (imunoglobulin A) neuropatija, poznata je i kao Bergerova bolest. Ova bolest bubrega nastaje kada antitela IgA počnu da se talože u bubrezima.
Vremenom ovo dovodi do upale, koja utiče na sposobnost bubrega da filtriraju otpadne materije iz krvi. Ovo je progresivna bolest, koja u krajnjem stadijumu dovodi do otkazivanja bubrega.
Alportov sindrom
Alportov sindrom je nasledna bolest koju izaziva genska mutacija proteina kolagena. Može da dovede do otkazivanja bubrega i problema sa sluhom i vidom.
Obično se javlja porodično, a muškarci imaju teži oblik. U najčešće simptome spadaju povišeni krvni pritisak, proteini u urinu, krv u urinu i oticanje gležnjeva, nogu, stopala i regije oko očiju.
Genetski tipovi Alportovog sindroma mogu da budu: Alportov sindrom povezan sa X hromozomom, autozomno recesivni Alportov sindrom i autozomno dominantni Alportov sindrom.
Uzroci i faktori rizika
Uzroci upale bubrega se razlikuju u odnosu na vrstu. U nekim slučajevima, uzrok može da bude nejasan.
Infekcije, kao što su hepatitis B ili C , mogu da budu uzrok nefritisa. A čak 60% pacijenata sa lupusom ima i nefritis.
U lekove koji izazivaju upalu bubrega spadaju nesteroidni antiinflamatorni lekovi, antibiotici i diuretici.
U najznačajnije faktore rizika za nastanak bubrežnih bolesti spadaju dijabetes, hipertenzija, gojaznost, bolesti srca, porodična istorija bolesti bubrega i starost preko 60 godina.
Pogledajmo sada uzroke nekih različitih oblika nefritisa.
- Intersticijalni nefritis – U neke od uzroka intersticijalnog nefritisa spadaju nizak nivo kalijuma i dugotrajno uzimanje lekova, kao što su antibiotici.
- Pijelonefritis – Obična bakterija, kao što je ešerihija koli, često izaziva infekciju koja se potom širi na bubrege.
- Glomerulonefritis – Glavni uzrok nije poznat, međutim, neka oboljenja pospešuju infekciju, na primer, kancer, problemi sa imunim sistemom i apsces koji dospeva do bubrega putem krvotoka.
- Lupusni nefritis – Ovaj oblik nefritisa najčešće izaziva sistemski eritemski lupus.
- IgA neuropatija – U oboljenja koja se povezuju sa IgA neuropatijom spadaju bolesti jetre, celijakija, herpetični dermatitis, kao i infekcije bakterijama i HIV virusom.
- Alportov sindrom – Ovo je nasledni nefritis koji izaziva genska mutacija kolagena.
Dijagnostikovanje nefritisa
Kako se dijagnostikuje upala bubrega?
Laboratorijske analize mogu da pomognu da se prisustvo infekcija isključi.
Upala bubrega može da se otkrije prilikom rutinske analize urina, uključujući i urinalizu (hemijski skrining urina na prisustvo bakterija, krvi ili belih krvnih zrnaca). Lekar može da traži i analizu krvi za utvrđivanje nivoa kreatinina ili uree u krvi (BUN test).
Lekar će obaviti i fizikalni pregled i anamnezu. Snimanja poput ultrazvuka bubrega ili kompjuterizovano tomografsko skeniranje (CT skeniranje) mogu da pokažu upalu ili blokadu urinarnog trakta ili bubrega.
Test za dimerkaptosukcinsku kiselinu (DMSA), takođe, može da se uradi kada lekar sumnja da je došlo do formiranja ožiljačnog tkiva usled pijelonefritisa.
Ovo je procedura pri kojoj se prati kretanje radioaktivnog materijala koji se ubrizgava u venu ruke. Ovaj materijal odlazi u bubrege, a radioaktivne materije prolaze kroz njih i pokazuju ožiljke ili inficirane regije.
Kada se u urinu nađu proteini, to može da ukazuje na nepravilno funkcionisanje bubrega.
Najboljim načinom za dijagnostikovanje upale bubrega, smatra se biopsija bubrega. Biopsija bubrega podrazumeva mikroskopsko ispitivanje malog uzorka tkiva bubrega, koji se pribavlja pomoću igle.
Ova procedura se praktikuje kada pacijent ne reaguje zadovoljavajuće na tretman.
U druge preglede i testove koji lekaru mogu da pomognu pri dijagnostikovanju upale bubrega, spadaju:
- Genetski test – Ovaj test pomaže pri određivanju genetskog tipa nefritisa.
- Test vida – Test vida se koristi radi utvrđivanja da li nefritis utiče na vid.
- Test sluha – Test sluha se koristi radi utvrđivanja da li nefritis utiče na sluh.
- Test brzine glomerularne filtracije (GFR) – Ova analiza krvi pokazuje koliko dobro bubrezi filtriraju otpadne materije u organizmu.
Lečenje, prevencija i kućni lekovi
Lečenje upale bubrega zavisi od vrste ovog oboljenja i toga da li je oblik akutan, hroničan ili povezan sa drugim bolestima, poput lupusa.
Akutna upala bubrega ponekad prolazi i bez lečenja. Kada je to neophodno, lečenjem upale bubrega mogu da se uklone višak tečnosti i opasni proteini.
Jak imuni sistem je od presudne važnosti u borbi protiv upale bubrega izazvane infekcijom.
Lečenje hronične upale bubrega podrazumeva kontrolu krvnog pritiska i redovne kontrolne preglede bubrega. Lekari mogu da prepišu i lekove za lečenje upale bubrega.
Međutim, kada lekovi koje već uzimate dovode do problema sa bubrezima, lekar može da vam promeni terapiju.
U nastavku pročitajte nešto više o različitim pristupima lečenju nefritisa.
Lekovi
Antibiotici su lekovi koji se obično prepisuju za lečenje infekcije bubrega, kao što je nefritis. Međutim, ukoliko je infekcija teška, možda će biti neophodni intravenozni antibiotici koji se daju u bolničkom okruženju.
Intravenozni antibiotici obično brže deluju od antibiotika u obliku pilula ili kapsula. Kod upale bubrega, lekari mogu da prepišu i kortikosteroide.
Dijaliza
Kada je funkcija bubrega usled infekcije znatno umanjena, može da bude neophodna dijaliza. Ovo je medicinska procedura pri kojoj se koristi specijalni aparat koji funkcioniše kao veštački bubreg.
Međutim, dijaliza može da bude samo privremeno rešenje, a ako su bubrezi previše oštećeni, dijaliza može da bude i trajna.
Mirovanje i hidratacija
Kod pacijenata sa akutnim nefritisom, organizmu je potrebna energija da bi ozdravio. Radi oporavka, lekar će vam verovatno preporučiti ležanje.
Moguće je da dobijete i savet da povećate unos tečnosti da biste sprečili dehidraciju, a istovremeno omogućili i bubrezima da filtriraju otpadne materije. Tečnost pojačava mokrenje, a tako se uklanjaju bakterije iz mokraćnog kanala.
Zdrava ishrana
Zdrava ishrana je veoma važna za bilo koju vrstu bolesti bubrega. Razlog tome je što bolesti bubrega menjaju način metabolisanja vode, proteina, soli, kalijuma i fosfora.
Ishrana koja najbolje odgovara zdravlju bubrega, uključuje neprerađene namirnice velike nutritivne gustine, koje su pune elektrolita i antioksidanata.
Usredsredite se na namirnice kao što su borovnice, brusnica, celer, zelenolisno povrće, čičak, avokado, banane, morsko povrće poput algi, kao i na citrusno voće poput limuna. Takođe, vodite računa o unosu kalijuma, tako što ćete da konzumirate neprerađene namirnice poput kupusa, boranije, jabuka i grožđa.
Pored toga, izbegavajte određene namirnice kao što su prerađeno meso, mlečni proizvodi, alkohol, kofein, previše proteina, kao i one koje imaju visok sadržaj oksalne kiseline, kao što su paradajz, blitva, rabarbara, plavi patlidžan, cvekla, kupine, jagode i kakao.
Suplementi
Za one koji žele da spreče dodatno oštećenje bubrega, postoje neki prirodni suplementi koji mogu da očuvaju zdravlje bubrega i drugih organa za varenje. Kada bubrezi ne rade kako bi trebalo, to utiče na ravnotežu elektrolita u organizmu.
Elektroliti poput natrijuma, kalijuma, magnezijuma i kalcijuma, odgovorni su za izazivanje hemijskih reakcija u organizmu. Kada je nivo elektrolita previsok, intravenozne tečnosti mogu da budu neophodne za stimulisanje bubrega da oslobađaju više elektrolita.
Međutim, kada je nivo elektrolita nizak, može da bude neophodna suplementacija kalijumom i fosforom.
U biljne lekove koji se koriste zalečenje nefritisa spadaju koren maslačka, koren astragalusa, kordiceps (gljiva), aloja vera, kopriva, koren žalfije, koren rabarbare i koren divljeg jama.
Eterična ulja smilja i limuna mogu da pomognu pri detoksikaciji jetre i bubrega.
Saveti za prevenciju upale bubrega
Ako sledite ovih nekoliko zdravih saveta, možete da sprečite infekcije bubrega. Na primer, osobe koje pate od problema sa bubrezima trebalo bi da prestanu da puše, regulišu krvni pritisak i šećer u krvi, kao i da održavaju zdravu telesnu težinu i redovno vežbaju.
Kako još može da se spreči upala bubrega prirodnim putem? Evo nekoliko saveta:
- Brišite se pravilno – Nakon mokrenja i defekacije, žene bi trebalo da se brišu u smeru od napred ka nazad. Ovakvim brisanjem ćete sprečiti bakterije iz rektalne regije da se prošire na mokraćni kanal.
- Mokrite često – Mokrite kada god imate potrebu za tim da ne biste omogućili bakterijama da se razmnožavaju u mokraći, odnosno bešici. Važno je i da mokrite odmah posle polnog odnosa, jer ćete tako isprati bakterije koje su možda dospele u mokraćni kanal.
- Nosite komotnu odeću – Komotan donji veš i druga odeća omogućavaju da mokraćni kanal bude suv. Najlon, uske farmerke ili mokar kupaći kostim mogu da budu problematični, jer vlaga može da se zadrži i omogući razmnožavanje bakterija.
- Pravilno održavajte higijenu – Genitalna regija mora da bude čista i suva. Žene bi trebalo da izbegavaju upotrebu intimnih dezodoransa i tečnih sapuna, pošto oni mogu da nadraže mokraćni kanal. Tokom menstruacije je veoma važno da se tamponi i ulošci redovno menjaju.
Upala bubrega može da bude ozbiljno oboljenje
Nefritis je upala koja može da dovede do ozbiljnog oštećenja bubrega i njihovog otkazivanja.
U različite vrste nefritisa spadaju intersticijalni nefritis, pijelonefritis, glomerulonefritis, lupusni nefritis, IgA neuropatija i Alportov sindrom.
Uzroci nefritisa se razlikuju u zavisnosti od njegove vrste. U neke od uzroka spadaju infekcije poput hepatitisa B ili C i HIV-a, lupus, lekovi u koje spadaju antibiotici, nesteroidni antiinflamatorni lekovi i diuretici. Međutim, antibiotici se koriste i za lečenje nefritisa, kao i dijaliza, mirovanje i hidratacija i neki suplementi poput elektrolita.