Visok pritisak: 5 simptoma, uzroci, lečenje, lekovi i saveti za kontrolu

0
8803
povisen pritisak

POVIŠEN KRVNI PRITISAK može imati mnoge ozbiljne posledice. Zato se često zove i “tihi ubica”. Stručan termin za visok krvni pritisak je hipertenzija.

Ovakav problem često ne izaziva nikakve simptome. To znači da se kod osoba sa visokim pritiskom mogu javiti oštećenje srca, bubrega, očiju i cirkulatornog sistema, a da se ne primećuju simptomi i da se osoba uošte ne oseća loše. Zato je jako važno da redovno merite krvni pritisak svaki put kad odete kod lekara.

Kod osoba sa visokim pritiskom se ponekad jave sledeći simptomi:

Kada visok pritisak počne da izaziva primetne simptome, definitivno je vreme da odete kod svog lekara opšte prakse.Simptoma visokog pritiska ne bi trebalo da se ignorišu jer je to rizik koji nikako ne smete sebi dozvoliti.

Simptomi visokog pritiska bi trebalo da se prihvate i mora se naučiti da se živi sa njima jer ovaj problem obično traje čitavog života, potrebno je da počnete da vodite više računa o svom zdravlju i pratite uputstva lekara.

Najčešći simptomi povišenog krvnog pritiska su:

1. Glavobolje i krvarenje iz nosa

ocni pritisak simptomi

Konstantne glavobolje i iznenadno krvanje iz nosa, što se često javlja kada pritisak naglo skoči, može ukazivati na razvoj hipertenzivne krize. Ovo stanje se smatra urgentnim i javlja se kada pritisak toliko skoči da posledice mogu biti trajne. Najbolje je da redovno merite pritisak kako biste na vreme reagovali ako postane alarmantno visok. Ako imate hronično povišen pritisak, obratite se svom lekaru opšte prakse kako bi vam dao odgovarajuće lekove. Ako vam pritisak skoči na više od 180 sa 110 mmHg, odmah idite u bolnicu.

2. Problemi sa vidom

ocni pritisak vrednosti

Osobe koje imaju visok pritisak često imaju i krvave oči ili primetne crvene tačkice u očima. To ponekad utiče i na vidno polje i stvara zamagljen i zamućen vid. I vrtoglavica koja se često javlja kod visokog krvnog pritiska može izazvati probleme sa vidom i suziti vidno polje. S vremenom može doći i do oštećenja očnih nerava, što za posledicu ima trajno slabljenje vida.Ovakvi simptomi visokog pritiska se ne javljaju kod svih osoba i mogu ukazivati i na druge bolesti.

3. Anksioznost

Pošto anksioznost i problemi sa srcem imaju toliko sličnih simptoma, ponekad je teško odrediti razliku između ta dva stanja. Preskakanje srca i otežano disanje koje se javlja zbog anksioznosti može dovesti i do skoka krvnog pritiska, zbog čega se pogoršavaju postojeći simptomi. Ako na vreme potražite stručnu pomoć i pridržavate se propisane terapije, ovakvi simptomi se lako mogu staviti pod kontrolu.

4. Otežano disanje

Ako imate bilo kakav problem sa disanjem, bez  obzira na uzrok, najbolje je da odmah odete kod svog lekara. Visok krvni pritisak može dovesti do otežanog disanja jer smanjuje dotok krvi u pluća. Tokom hipertenzivne krize pluća mogu da se napune tečnošću i tada ne mogu da funkcionišu kako treba, što onemogućuje normalno disanje. Pošto je nemoguće da sami utvrdite šta je uzrok vaših problema sa disanjem, morate potražiti pomoć lekara.

5. Vrtoglavica u zbunjenost

 

vrtoglavica i pritisak u glavi

Mada visok pritisak ne izaziva vrtoglavicu i zbunjenost direktno, ovi simptomi ponekad ukazuju na šlog. Kada vam krvni pritisak postane abnormalno visok, i rizik od šloga se značajno povećava, pa je najbolje da odete kod lekara kako biste predupredili ovo opasno stanje. Česta vrtoglavica i zbunjenost povećavaju i rizik od pada i sličnih nezgoda koji mogu rezultirati ozbiljnim povredama.

Posledice hronično visokog pritiska zavise od toga koliko je problem velik i koliko je dugo prisutan, kao i od toga šta je uzrok hipertenzije. Visok pritisak može uticati na srce i izazvati

  • poteškoće sa disanjem
  • bolove u grudima
  • srčani udara

Pored svega navedenog, visok pritisak loše utiče na funkcionisanje bubrega, dovodi do zadržavanja tečnosti i oticanja nogu, pa čak i do zatajenja bubrega. Povišen pritisak utiče i na oči i s vremenom može dovesti do značajnog slabljenja vida. Dalje, visok pritisak utiče i na cirkulaciju i izaziva bol u nogama prilikom hodanja, konstantno hladna stopala i šlog.

Srećom, ako se simptomi visokog pritiska shvate ozbiljno i postojanje ovog problema utvrdi na vreme, ako se bolest leči i prati, ovakve posledice se mogu izbeći.

Simptomi visokog pritiska kod većine ipak izostaju ili su veoma blagi.Ako sumnjate na ovo oboljenje koje je danas veoma često ako imate bliskog srodnika koji ima visok pritisak obavezno se javite lekaru.Merenje pritiska je jednostavno, bezbolno i bezo pa nema potrebe da odlažete posetu lekaru.


Uzroci visokog pritiska

simptomi niskog pritiska

Srce je mišić koji pumpa krv u ostatak tela. Krv u kojoj nema dovoljno kiseonika ide u pluća, gde se uslovno rečeno puni kiseonikom. Zatim srce pumpa krv bogatu kiseonikom u druge organe i tkiva. To pumpanje stvara krvni pritisak.

Ako je pritisak visok, to znači da su zidovi arterija pod velikim pritisom.

Tako i delimo visok pritisak u dve kategorije:

  • Primarna hipertenzija: nema direktnog uzroka ovog stanja.
  • Sekundarna hipertenzija: visok pritisak se javlja zbog nekog drugog oboljenja ili stanja.

Čak i kada je nemoguće utvrditi neki konkretan uzrok primarne hipertenzije, uvek postoje neki faktori rizika koji povećavaju verovatnoću od pojave ovakvog problema.

Većina uzroka koje ćemo navesti su faktori rizika za primarnu hipertenziju.

1)Starost

Što ste stariji, to je rizik od dobijanja visokog pritiska veći.

2) Porodična anamneza

Ako imate bliske krvne srodnike sa visokim pritiskom, onda imate veći rizik da ga i sami dobijete.

3) Temperatura

Jedno opsežno naučno ispitivanje je pratilo 8.801 ispitanika starijih od 65 godina i utvrdilo da vrednosti sistolnog i dijastolnog pritiska značajno variraju tokom godine u odnosu na temperaturu vazduha. Krvni pritisak je niži tokom toplijih meseci, a viši kada je hladnije. Naravno, to je samo prosek, ali treba i to imati na umu.

4) Gojaznost i višak kilograma

I gojazni ljudi i oni sa samo nekoliko kilograma viška imaju veći rizik od dobijanja povišenog pritiska u odnosu na ljude koji imaju optimalnu telesnu težinu.

5) Pol

U globalu, visok pritisak se nešto češće javlja kod muškaraca nego kod žena. Međutim, nakon šezdesete godine se rizik izjednačava.

6) Fizička neaktivnost

Nedovoljno fizičke aktivnosti i mnogo sedenja značajno povećava rizik od visokog pritiska.

7) Pušenje

Pušenje dovodi do suženja krvnih sudova, što rezultira povišenim krvnim pritiskom. Takođe, pušenje smanjuje količinu kiseonika u krvi, te srce mora mnogo brže da pumpa krv kako bi nadomestilo taj manjak, što rezultira povišenim pritiskom.

8) Prekomeran unos alkohola

alkohol

Osobe koje često piju alkohol imaju viši sistolni pritisak u odnosu na ljude koji retko ili uopšte ne piju alkohol. Kod takvih osoba je sistolni pritisak u proseku viši za sedam milimetara živinog stuba (mmHg) u odnosu na osobe koje ne piju alkohol.

9) Prekomeran unos soli

Naučno je dokazano da ljudi koji ne jedu mnogo soli imaju znatno niži krvni pritisak od ljudi koji jedu puno soli.

10) Ishrana bogata masnoćama

Mnogi lekari tvrde da ishrana bogata masnoćama sa sobom nosi rizik od povišenog pritiska. Međutim, većina nutricionista ističe da nije problem u količini, već u vrsti masnoća koja se konzumira.

Masnoće biljnog porekla, posebno one iz avokada, koštunjavog voća, maslina i masne ribe su zapravo dobre za zdravlje. Sa druge strane, zasićene masnoće koje su prisutne u namirnicama životinjskog porekla, kao i trans masnoće, su veoma loše.

11) Psihički stres

Različita naučna istraživanja su došla do veoma uverljivih dokaza da psihički stres, pogotovo ako je hroničan, ima veoma ozbiljan uticaj na krvni pritisak. Jedna studija je pokazala da osobe koje rade u kontroli letenja žive pod takvim stresom da imaju značajan rizik od pojave hronične hipertenzije.

12) Dijabetes

dijabetes i fizicka aktivnost

Osobe sa dijabetesom imaju veoma velik rizik od povišenogpritiska. Kod osoba sa dijabetesom tipa jedan, povišen nivo šećera u krvi je faktor rizika za pojavu primarne hipertenzije. Efikasna i stalna kontrola šećera u krvi, uz uzimanje insulina, smanjuje dugoročni rizik od pojave hipertenzije.

Osobe sa dijabetesom tipa dva imaju rizik od hipertenzije ne samo zbog povišenog šećera u krvi, već i zbog drugih faktora: viška kilograma, gojaznosti, lekova koje piju i nekih drugih kardiovaskularnih oboljenja koja su česti pratioci dijabetesa.


Povišen krvni pritisak u trudnoći

Trudnice imaju veći rizik od hipertenzije u odnosu na žene svojih godina koje nisu u drugom stanju. Visok pritisak je najčešći medicinski problem u trudnoći, ali komplikacije se javljaju u svega 2-3 posto slučajeva.


Moguće komplikacije visokog pritiska

Ako se visok pritisak ne leči i ne kontroliše, hronično jak pritisak na zidove arterija može dovesti do oštećenja krvnih sudova (vaskularna oboljenja), kao i drugih vitalnih organa. Koliko će to oštećenje biti zavisi od dva faktora: intenziteta hipertenzije i koliko se dugo ona ne leči.

Neke od mogućih komplikacija visokog pritiska su

  • šlog
  • infarkt miokarda i srčani zastoj
  • stvaranje tromba
  • aneurizma
  • bolesti bubrega
  • zadebljanje, suženje i cepanje krvnih sudova u očima
  • metabolički sindrom
  • problemi sa kognitivnim funkcijama, uključujući i pamćenje

Povišen pritisak lečenje

Lečenje visokog krvnog pritiska zavisi od nekoliko faktora, kao što su ozbiljnost povišenog pritiska, rizik od dobijanja srčanih oboljenja, moždanog udara, i mnogi drugi.

Blago povišen pritisak

Ukoliko vam je pritisak samo blago povišen, lekar može predložiti da napravite neke promene u životnim navikama, kako biste izbegli rizik od dobijanja srčanih bolesti.

Umereno povišen pritisak

Ako vam je pritisak umereno povišen i vaš dotor procenjuje da imate veće šanse od 20% da u narednih deset godina obolite od kardiovaskularnih bolesti, verovatno ćete dobiti lekove i preporučene promene životnog stila.

Jaka hipertenzija

U slučaju da je nivo pritiska 180/110 mmHg ili viši, lekar će vam dati uput za specijalistu.


Lekovi za visok pritisak

lekovi

Lekovi koji se najčešće preporučuju za snižavanje krvnog pritiska su:

1) AKE inhibitori (inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima)

AKE inhibitori su lekovi koji blokiraju delovanje nekih hormona, uključujući angiotenzin II, koji regulišu krvni pritisak. Angiotenzin II izaziva  sužavanje arterija i povećava volumen krvi, što dovodi do povišenog pritiska.

Osobe koje imaju neko srčano oboljenje, trudnice i osobe koje imaju neko oboljenje koje utiče na dotok krvi u bubrege ne smeju koristiti AKE inhibitore.

Lekari mogu tražiti od vas da uradite test krvi kako bi proverili da li je prisutan neki problem sa bubrezima. Ovi lekovi za povišen pritisak mogu smanjiti dotok krvi u bubrege i tako ih učiniti manje efikasnim, tako da je potrebno redovno raditi testove krvi kako bi se pratila funkcija bubrega.

AKE inhibitori su lekovi za visok pritisak koji mogu izazvati neke od sledećih nuspojava, koje obično nestaju nakon par dana:

Kod nekih pacijenata su ova neželjena dejstva previše jaka ili dugotrajna. U takvim slučajevima, lekari preporučuju antagoniste angiotenzin-2 receptora. Neželjena dejstva su znatno ređa, i uključuju vrtoglavicu, glavobolju i povećan nivo kalijuma u krvi.


2) Blokatori kalcijumovih kanala

Blokatori kalcijumovih kanala, između ostalog, smanjuju nivo kalcijuma u krvi. Nizak nivo kalcijuma u krvi opušta srčani mišić, te se on ne grči tako jako i arterije se dosta šire. Kada dođe do širenja arterija, i krvni pritisak opada.

Ovi lekovi za snižavanje pritiska se ne preporučuju osobama sa srčanim oboljenjima, bolestima jetre i problemima sa cirkulatornim sistemom.

Blokatori kalcijumovih kanala izazivaju neka neželjena dejstva, ali ona obično nestaju kroz nekoliko dana:

  • crvenilo kože, obično na obrazima i vratu
  • glavobolje
  • otečeni članci i stopala, ređe i stomak
  • vrtoglavica
  • umor
  • osip na koži

3) Tiazidi i tiazidima slični diuretici

Tiazidi i tiazidni diuretici deluju na bubrege i pomažu im u eliminaciji suvišnog natrijuma i vode iz organizma, što rezultira manjim volumenom krvi. Manji volumen krvi znači i niži krvni pritisak.Ovakvi lekovi su obično prvi izbor kod prepisivanja lekova za snižavanje pritiska (ali ne i jedini).

Tiazidi mogu izazvati sledeća neželjena dejstva:

  • nizak nivo kalijuma u organizmu, što utiče na funkciju srca i bubrega
  • slabiju toleranciju na glukozu
  • erektilnu disfunkciju

Osobe koje piju ove lekove za visok pritisak moraju redovno da rade testove krvi i mokraće kako bi pratili nivo šećera i kalijuma u krvi.

Osobama starijim od 80 godina se obično preporučuje indapamin, posebna vrsta ovakvih diuretika koja smanjuje rizik od šloga, zatajenja srca i nekih drugih kardiovaskularnih bolesti.


4) Beta-blokatori

Beta-blokatori su se nekad koristili kao glavna terapija za visok pritisak. Međutim, pošto imaju više neželjenih dejstava nego lekovi za visok pritisak koji su danas dostupni, beta-blokatori se koriste tek kada drugi tretmani ne daju željeni efekat.

Beta-blokatori su lekovi za visok pritisak koji usporavaju rad srca i normalizuju srčani ritam, što rezultira padom krvnog pritisak.

Beta-blokatori mogu izazvati sledeće neželjene efekte:

  • umor
  • hladne ruke i stopala
  • usporen rad srca
  • mučninu
  • dijareju

Ova neželjena dejstva se ređe javljaju, ali se ipak mogu javiti:

  • problemi sa spavanjem
  • noćne more
  • erektilna disfunkcija

Promene u načinu života i prirodni lekovi za povišen pritisak

Promene u načinu života mogu sniziti krvni pritisak

Pred vama se nalazi spisak stvari koje treba da postanu deo vašeg života, kako biste snizili pritisak. Pre primene bilo kakvih drastičnih promena, razgovarajte sa lekarom.

Fizička aktivnost

fizicka aktivnost

Treninzi u trajanju od 30 do 60 minuta, pet puta nedeljno, smanjuju pritisak za 4-9 mmHg. Ako počnete redovno da vežbate, rezultate ćete primetiti prilično brzo- kroz dve do tri nedelje, pogotovo ako ste dugo vodili sedentaran način života.

Važno je da razgovarate sa svojim doktorom pre nego što počnete da vežbate. Treninzi bi morali da budu prilagođeni vašim potrebama i sposobnostima. Da biste postigli rezultate, morate biti uporni i redovni. Nemojte odustajati. Ako vam je nedostatak vremena problem, počnite da vežbate vikendom, ali imajte na umu da će to mnogo sporije dati rezultate nego vežbanje tokom radnih dana, sa pauzom za vikend.


Smršajte

Istraživanja su pokazala da čak i blagi pad kilaže, od recimo pet kilograma, može imati značajan uticaj na smanjenje povišenog krvnog pritiska.

Ako ste gojazni, treba da znate da što pre dođete do idealne kilaže, to će vam pritisak pre opasti. Lekovi za pritisak koje uzimate će biti efektniji kada smršate.

Ova mera će dati najbolje rezultate, jer, da biste smršali, morate redovno vežbati, smanjiti unos soli, paziti na ishranu, povećati unos tečnosti i spavati barem sedam sati svake večeri.Sve ovo su veoma važne stvari za osobe koje moraju sniziti krvni pritisak.


Smanjite unos soli

Istraživanja su pokazala da čak i umereno smanjenje soli, tj. natrijuma, može smanjiti krvni pritisak za 2-8 mmHg. Jedna studija je pokazala poražavajuće podatke- da većina ljudi koji imaju hipertenziju i dalje konzumiraju više soli nego što je to dozvoljeno.


DASH dijeta

Ovo je posebna vrsta ishrane, tj. dijeta, koja je napravljena specifično za kontrolu krvnog pritiska. Ova ishrana bazira se na unosu voća, povrća, orašastih plodova, semenki, mahunarki i nemasnih mlečnih proizvoda. Ovde ćete naći tačne proporcije za svaku vrstu hrane, kako biste mogli da ispratite ovu dijetu na pravi način.


Alkohol i visok pritisak

Neka ispitivanja ukazuju na to da alkohol pomaže u snižavanju pritiska, dok druga daju potpuno suptotne rezultate. U veoma malim dozama, alkohol može smanjiti pritisak. Ali ako preterujete, čak i u umerenim količinama, pritisak se može povećati.

Osobe koje piju više od umerenih količina alkohola, gotovo uvek imaju povišen pritisak.


Kafa i visok pritisak

kafa i gorusica

Postoji puno studija koje ispituju da li kofein utiče na osobe sa visokim pritiskom. Većina njih daje potpuno suprotne rezultate, ali se slažu u tome da se umeren unos kofeina savetuje osobama sa visokim pritiskom.Kafa vam neće smetati u umerenim količinama što znači jedna do dve šolje dnevno.


Prirodni lekovi za lečenje povišenog pritiska

Prirodni lekovi su uvek dobra opcija za lečenje visokog pritiska. Prirodne metode su u nekim slučajevima od izuzetne važnosti jer se, u nekim slučajevima, simptomi mogu iznenada pojaviti.

Osobe koje imaju visok pritisak treba da imaju neke stvari uvek pri ruci. U te lekove spadaju:


Beli luk protiv povišenog pritiska

Beli luk može smanjiti pritisak za 8%. On sadrži antioksidante, koji ulepšavaju kožu i pozitivno utiču na nervni sistem. Beli luk se koristi iz raznih razloga.

  • jedite jednu glavicu belog luka dnevno, ako imate hipertenziju. Dakle, bilo bi zgodno da uvek imate oljuštene češnjeve belog luka u frižideru.
  • Umesto žvakanja belog luka, možete ga potopiti u čašu vode preko noći, pa pomešati tu vodu sa sokom od limuna, i popiti na prazan stomak. Ovaj napitak doprinosi varenju i poboljšava pH stomaka.

Magnezijum

Magnezijum hlorid se nalazi u cvekli i orašastim plodovima, a koristi se za lečenje hipertenzije.

Magnezijum se može naći i u apotekama i prodavnicama zdrave hrane.

  • da biste ga pripremili, dodajte 33 grama magnezijum hlorida (dve kašike) u litru ključale vode
  • popijte malu čašu na prazan stomak svakog dana
  • ovo je mera prevencije. Manjak magnezijum hlorida povećava rizik od dobijanja povišenog pritiska.

Normalan krvni pritisak

Ako je krvni pritisak veći od 140/90 mmHg, smatra se visokim (hipertenzija).

Krvni pritisak se deli u pet kategorija:

  • Hipotenzija ili nizak pritisak: sistolni 90 mmHg ili niži i dijastolni 60 mmHg ili niži
  • Normalan krvni pritisak: sistolni 90-119 mmHg i/ili dijastolni 60-79 mmHg
  • Prehipertenzija: sistolni 120-139 mmHg i/ili dijastolni 80-89 mmHg
  • Prvi stadijum hipertenzije: sistolni 140-159 mmHg i/ili dijastolni 90-99 mmHg
  • Drugi stadijum hipertenzije: sistolni preko 160 mmHg i/ili dijastolni preko 100 mmHg