POVIŠENI PROTEINI U KRVI mogu biti ozbiljan problem zato što mnogobrojna oboljenja mogu izazvati ovu anomaliju. Jedna stvar koja definitivno ne izaziva povišene proteine u krvi je ishrana bogata proteinima.
Hronična upala ili infekcija su najčešći uzrok povišenog nivoa proteina u krvi.Kod nekih ljudi se javlja i manjak proteina u serumu krvi.
Nivo proteina između 6.0 i 8.3 g/dL krvi se smatra normalnim.
Obično se proverava tokom rutinskih pregleda. Tada se radi i provera proteina u serumu. Tako se meri ukupna količina proteina u krvi. Ovakvi testovi krvi nam daju bolji uvid u celokupno zdravstveno stanje i mogu lako ukazati na probleme ako postoje.
Šta su proteini u krvi (hiperproteinemija)?
Naša jetra stvara najveći deo proteina koji se nalaze u krvi. Oni su veoma važni za naše zdravlje.
Dva najvažnija proteina u serumu krvi su:
- Albumin: on “raznosi” hormone (i lekove, ako ih pijemo) kroz celo telo i pomaže u razvoju tkiva.
- Globulin: reč je o grupi proteina. Neke od njih sintetiše jetra, a neke imuni sistem. Oni pomažu u borbi protiv infekcija i u nošenju hranljivih materija kroz celo telo.
Proteini u serumu su analiza kojim se meri ukupna količina svih proteina u krvi.Analizom krvi se može izmeriti i odnos albumina i globulina.
Kod zdravih osoba, albumin je neznatno povišen u odnosu na globulin, ali ako ste bolesni, to ne mora biti slučaj.
Zašto se rade ovakve analize?
Lekar vas može zatražiti da se uradi krvna slika prilikom redovne zdravstvene kontrole.Krvna slika se radi i u sledećim slučajevima:
- kada postoji sumnja da postoji manjak nekog nutrijenta
- kada se sumnja na bolest jetre, bubrega ili krvi
- kada je povećan rizik od neke infekcije
- kada je potrebno utvrditi uzrok nekih problematičnih simptoma
Kako se radi ovaj test?
U laboratoriji će vam tehničar izvatidi krv. Krv za ovu analizu se može vaditi i iz vene i iz prsta. Kod novorođenčadi se krv obično vadi iz pete.
Neki lekovi (uključujući lekove za kontracepciju) mogu izazvati manjak proteina u krvi, što utiče na rezultat testa. Ako pijete bilo kakve lekove i suplemente, obavestite o tome svog lekara.
Pijte dovoljno vode dan pre vađenja krvi, jer i dehidratacija može uticati na rezultat.
Šta znače rezultati?
Smanjeni proteini u krvi: možda imate neko oboljenje jetre, bubrega ili digestivnog trakta (npr. kod celijakije telo ne može da apsorbuje proteine na normalan način).
Povišeni proteini: povišen nivo proteina u krvi ukazuje na neku hroničnu infekciju ili upalu (ovo je čest slučaj kod osoba koje imaju HIV, AIDS ili virusni hepatitis). Povišeni proteini mogu biti i rani znak upozorenja za neka oboljenja koštane srži.
Upale i infekcije
Jedan od glavnih uzroka povišenih proteina u krvi je dugoročna infekcija ili hronična upala. Hronična stimulacija imunog sistema izazvana upalom ili infekcijom izaziva neprestano stvaranje proteina koji služe kao antitela. Infekcije zbog kojih su najčešće proteini u krvi povišeni su hepatitis B i C, kao i infekcija HIV virusom.
Problemi sa koštanom srži
U retkim slučajevima, povišeni proteini u krvi mogu ukazivati na bolest koštane srži. Koštana srž se nalazi unutar kostiju i u njoj nastaju sve krvne ćelije. Ponekad povišen nivo proteina u krvi ukazuje na rak povezan sa koštanom srži, npr. sa mijelomom. Reč je o raku krvi i on se razvija u plazma ćelijama, koje se uglavnom nalaze u koštanoj srži. Ove ćelije stvaraju antitela koja se bore protiv infekcija, i rak u ovim ćelijama znatno slabi imuni sistem. Abnormalan nivo proteina koji se javlja zbog mijeloma može izazvati sindrom hiperviskoznosti, odnosno zgušnjavanje krvi do te mere da to utiče na funkciju mozga.
Nizak odnos albumin-globulin: ovo je često znak nekog autoimunog poremećaja, kod kog imuni sistem napada zdrave ćelije. Takođe, nizak odnos albumina i globulina može ukazivati na oboljenje bubrega ili cirozu jetre (upalu i stvaranje fibroznog tkiva na jetri). U retkim slučajevima, ovako poremećen odnos albumina i globulina može biti simptom tumora koštane srži.
Visok odnos albumin-globulin: u ovakvim slučajevima je obično reč o bolesti jetre, bubrega ili creva. Takođe, pojavljuje se i kod hipotireoze i leukemije.
Ako vaš lekar smatra da su sniženi ili povišeni proteini u krvi znak neke bolesti, možda ćete morati na detaljnije pretrage. Na primer, ako su proteini u serumu značajno povišeni ili imate neobjašnjive simptome, možda će biti potrebno da uradite proteinsku elektroforezu. Lekar će vam objasniti šta znače vaši rezultati i da li je potrebno da uradite dodatne testove.