ŠTA JE PLANTARNI FASCITIS? Bol u peti usled plantarnog fascitisa može da dovede do hramanja i kompenzatornih pokreta*, što može da utiče i na druge zglobove. Za bolji ishod, od presudne je važnosti da lečenje počne u akutnoj fazi oboljenja.

(*Kompenzatorni pokreti nastaju usled nemogućnosti mišića da obavlja pokrete za koje je zadužen, pa se u kretnju uključuju i drugi mišići, koji u normalnim okolnostima ne bi bili angažovani. - Prim. prev.) Nastavite da čitate da biste saznali više o ovom oboljenju i njegovim uzrocima, simptomima, lečenju i prevenciji. Da li osećate bol u peti čim ujutru napravite prvi korak ili nakon dužeg opterećenja? Više od 70% osoba sa ovim klasičnim znakovima verovatno ima plantarni fascitis. Glavni simptomi plantarnog fascitisa su bol i upala tabana. Plantarna fascija je vezivni tkivo ispod petne kosti, slično širokom ligamentu, koje može da se upali i dovede do pojave bola u peti. Plantarni fascitis se često naziva petnim trnom, samo zbog toga što je ovaj naziv lakši za izgovor i pamćenje. Petni trn je zapravo koštana izraslina, odnosno formiranje kalcifikata na kalkaneusu, tj. petnoj kosti. Petni trn može da se javi sam ili da bude povezan sa nekim drugim oboljenjem, na primer, plantarnim fascitisom. Pošto je mesto na kome se javlja bol slično, ova dva oboljenja mogu da se pomešaju.

---

Uzroci i faktori rizika

• ponavljajuća trauma
• prekomerna težina (odnosno predgojaznost)
• zanimanja koja zahtevaju stajanje u dužem vremenskom periodu
• sportske aktivnosti
• ravni tabani ili visoki risovi
• gubitak tonusa mišića nožnog lista
• obuća bez odgovarajućih obloga

---

Simptomi

Glavni simptomi plantarnog fascitisa su bol u peti i blagi otok u zahvaćenoj regiji. U karakteristike bola kod ovog oboljenja spadaju:

• bol usled naboja (dubokog podliva koji se javlja na masnom jastučiću pete)
• probadajući bol
• osećaj žarenja
• promena mesta bola
• bol u ranim jutarnjim satima
• bol nakon treninga (ne i tokom treninga)
• bol nakon dužeg opterećenja stopala
• ublažavanje bola nakon zagrevanja
• smanjenje intenziteta bola usled aktivnosti, ali i pojačavanje u toku dana usled većeg kretanja

---

Druga oboljenja kod kojih se javljaju slični simptomi

• kontuzija (nagnječenje) masnog jastučića pete (česta povreda kod sportista)
• stres fraktura kalkaneusa (prelom petne kosti usled naprezanja, čest kod sportista i osoba koje se bave teškim fizičkim poslovima)
• sindrom tarzalnog kanala, ili tunela (kompresija nerva stopala)
• ruptura (pucanje) plantarne fascije

---

Saznajte više> Da li plantarni fascitis uvek izaziva bol u peti

---

Plantarni fascitis lečenje

Svaki bol mora pravovremeno da se leči. Tokom vremena će početi da se javljaju i drugi problemi. Srećom, postoje brojni načini za lečenje plantarnog fascitisa, uključujući prirodne lekove i profesionalne terapije. Navešćemo neke od njih:

• održavanje pravilnog odnosa visine i težine tela
• mirovanje radi ublažavanja upale
• odgovarajući analgetici
• primena leda na zahvaćenoj regiji
• vežbe za istezanje Ahilove tetive, listova i svoda stopala
• potpora za svodove stopala ili obuća sa odgovarajućim oblogama
• noćne udlage, koje vrše blago istezanje plantarne fascije
• injekcije kortikosteroida, koje se koriste samo u teškim slučajevima

---

Vežbe kod plantarnog fascitisa

Plantarni fascitis je čest uzrok bola u peti. Kao što smo rekli oboljenje nastaje usled neprimerene upotrebe plantarne fascije, široke trake vezivnog tkiva smeštene ispod pete, čija je funkcija da podupire svod svakog stopala. Rezultirajuća pronacija (način na koji neko gazi) ne samo da je abnormalna, već je i veoma bolna. U nastavku ćete saznati koje vežbe možete da radite da biste olakšali stanje usled ovog oboljenja. Plantarna fascija je jako vezivno tkivo koje podupire svod stopala. To je široka traka koja povezuje petnu kost i nožne prste. Ako dođe do naprezanja ove trake, može da se javi otok, iritacija, slabost, a uz to i bol. Ovo oboljenje je poznato kao plantarni fascitis. Oboljenje se manifestuje sevajućim bolom, koji se obično javlja u peti. Bol je najintenzivniji prilikom prvih jutarnjih koraka. Faktori koji dovode do ovog oboljenja su prekomerno hodanje na tvrdoj podlozi i nošenje obuće koja nema potporu za svodove stopala. Plantarni fascitis se ponekad naziva i „psećom petom“. Petni trn, koji može da se javi usled plantarnog fascitisa, trebalo bi da leči isključivo podijatar. Postoje brojne mogućnosti za lečenje plantarnog fascitisa, na primer:

• istezanje Ahilove tetive i plantarne fascije pomoću nekih vežbi
• izbegavanje kretanja u najvećoj mogućoj meri
• brzo skidanje viška kilograma
• veštačka, posebno dizajnirana potpora za svod stopala
• posebno izrađeni podizači za pete
• roleri za masažu stopala i istezanje tkiva
• fizikalna terapija
• antiinflamatorni lekovi, poput ibuprofena i aspirina
• injekcije kortikosteroida
• proloterapija (neškodljiva terapija injektiranja iritansa /najčešće rastvora vode i šećera/ u zonu hroničnog oštećenja, radi iniciranja procesa lokalnog isceljenja)
• vantelesna terapija udarnim zvučnim talasima (ESWT/extracorporeal shockwave therapy)
• operacija

Vežbe Od svih pomenutih mogućnosti lečenja, vežbe istezanja su se pokazale najdelotvornijima kad je u pitanju plantarni facitis. Postoje brojne vežbe za ublažavanje bola i nelagode koji prate ovo oboljenja. Neke od njih ćemo navesti u nastavku članka. Vežbe istezanja na benču (klupi) – Istezanje na benču može da se radi bilo kad i bilo gde. Da biste odradili ovu vežbu, pre svega prenesite težinu tela na levu nogu, sa desnom petom položenom na klupu, koja bi prethodno trebalo da bude podešena na visinu kuka. Sada kružite levim stopalom nalevo (ka spoljnjoj strani), dok je težina tela i dalje na njoj. Potom se nagnite napred i istegnite koliko možete, pazeći da ne istegnete previše zadnju ložu desne noge. Istovremeno kružite desnim kolenom u smeru kazaljke na satu i u suprotnom smeru, što je moguće više puta. Ponovite vežbu drugom nogom. Vežbe istezanja Ahilove tetive – Zauzmite stojeći položaj, sa stopalima udaljenim na širinu kukova, a levom nogom malo ispruženom napred. Prebacite težinu tela na levu nogu i savijte koleno, vodeći računa da stopalo stoji ravno na podu. Levo koleno pomerajte nalevo i osećajte kruženje leve Ahilove tetive. Ponovite ovo u suprotnom smeru, a potom i sa drugom nogom. Dok istežete jedno stopalo, prsti drugog bi trebalo da imaju idealan kontakt sa podom. Vežbe istezanja plantarne fascije – Stanite u isti početni položaj kao u vežbi za Ahilovu tetivu. Osnova nožnih prstiju levog stopala mora da bude u kontaktu sa dorzifleksionim okidačem (dorzifleksija je mogućnost savijanja stopala naviše), kao što je zid. Taban levog stopala mora da bude postavljen tako da prsti budu na zidu, dok peta mora da bude oslonjena na pod. Koleno malo savijte i ravnomerno rasporedite težinu tela. Kružite levim stopalom ka unutra, kako biste težinu tela držali na palcu. Naizmenično, kružite levim stopalom ka spolja, prema malom prstu. Vežbu ponovite i sa drugim stopalom. Hodanje na prstima – Hodajte na prstima što duže možete. Ne preterujte sa ovom vežbom, jer može da pogorša plantarni fascitis. Balansirajte i hodajte opušteno, polako i malim koracima, ne dužim od 30cm. Napravite kraću pauzu između serija vežbi koje se rade sa oba stopala. Vežbe poput ovih, pomažu da se povrati snaga mišića stopala, kao i njihova pokretljivost. Povećano istezanje plantarne fascije i Ahilove tetive omogućava svakom stopalu bolji opseg kretnji i neophodnu savitljivost tabana. Prevencija U neke lake načine za sprečavanje plantarnog fascitisa spadaju:

• smanjenje aktivnosti koje zahtevaju opterećenje
• ulošci za cipele i pravilna potpora za svod stopala
• vežbe za stopala kojima se održava pravilan mišićni tonus

Vaša stopala su važna, kao i bilo koji drugi deo tela. Preduzimanje odgovarajućih mera pomaže da život bude lakši i bolji. Izvori: (1) (2) (3) (4)