ŠTA JE AST? AST ili aspartat aminotransferazaje enzim prisutan u različitim delovima organizma. Enzim je protein koji pomaže da se pokrene hemijska reakcija, koja je organizmu potrebna da bi funkcionisao.
Najveća koncentracija AST prisutna je u mišićima, srcu, crvenim krvnim zrncima (eritrociti – RBC) i jetri. Manja količina AST se obično nalazi u krvi. Veća od normalne količine ovog enzima u krvi, može da bude znak zdravstvenog problema. Bilo koja vrednost AST u krvi kod odraslih osoba koja je niža od 40 internacionalnih jedinica po litru (IJ/l) ne smatra se neuobičajenom.
Nivo AST raste kada postoji neko oštećenje tkiva i ćelija u kojima se nalazi ovaj enzim. Povišen AST u krvi ukazuje na to da postoji određeni stepen oštećenja u toj regiji. Nivo AST može da poraste za samo 6 – 10 sati nakon što dođe do oštećenja i da ostane povišen mesecima, što zavisi od uzroka. Kod dece, u uzrastu od rođenja do 2 godine, normalno je da vrednost AST bude povišena. Ovaj nivo obično opada ulaskom u mladost, a potom blago raste kod starijih odraslih osoba.
Krvna slika se radi da se izmeri količina aspartat aminotransferaze u krvi. Ova analiza krvi je poznata je i kao test glutaminske oksaloacetatne transaminaze u serumu krvi.
Čemu služi AST analiza krvi?
Lekari obično traže da se uradi krvna slika ASTradi provere na prisustvo bolesti jetre, kao što je hepatitis. Obično se nivo AST meri uporedo sa nivoom alanin aminotransferaze (ALT). Odnos AST i ALT (De-Ritisov količnik) može da pomogne lekaru da dijagnostikuje bolest jetre. Ovaj odnos može da odredi da li postoji oštećenje jetre, za razliku od oštećenja srca ili mišića.
Lekar može da zatraži AST nalaz iz nekoliko razloga:
Ispoljavate simptome bolesti jetre
U simptome bolesti jetre, koji mogu da navedu lekara da vas uputi na AST test, spadaju:
- umor
- malaksalost
- gubitak apetita
- mučnina
- povraćanje
- oticanje trbuha
- žutilo kože ili beonjača, poznato kao žutica
- tamna mokraća
- jak svrab kože, odnosno pruritus
- problemi sa krvarenjem
- bol u trbuhu
Izloženi ste riziku od nastanka bolesti jetre
Lekar može da zatraži AST nalaz ukoliko ste izloženi visokom stepenu rizika od pojave problema sa jetrom. Jetra ima važnu ulogu u organizmu, uključujući stvaranje proteina i uklanjanje toksina. Moguće je da imate blago oboljenje jetre i da ne ispoljavate nikakve znakove i simptome. Lekar može da traži AST nalaz koji će mu pomoći da pronađe skriveni problem, ukoliko ste izloženi povećanom stepenu rizika od nastanka bolesti jetre.
U faktore koji povećavaju rizik od pojave problema sa jetrom spadaju:
- izlaganje virusima koji izazivaju hepatitis
- alkoholizam ili narkomanija
- porodična istorija bolesti jetre
- dijabetes
- predgojaznost (prekomerna težina)
Lekar želi da prati postojeće oboljenje jetre
Lekar može pomoću AST testa da proveri status poznatog poremećaja jetre. Može da ga koristi i za proveru delotvornosti lečenja. Ukoliko se koristi za praćenje bolesti jetre, lekar može da vas upućuje na ovaj test periodično, u toku lečenja. Krvna slika pomaže da se utvrdi da li je lečenje delotvorno ili ne.
Lekar želi da proveri da lekovi ne dovode do oštećenja jetre
Lekar može da koristi AST nalaz da bi se uverio da lekovi koje uzimate ne izazivaju oštećenje jetre. Ukoliko nalazi AST analize krvi ukazuju na oštećenje jetre, lekar može da smanji dozu leka ili promeni medikament.
Lekar želi da proveri da li neko drugo zdravstveno stanje utiče na jetru
Nalazi AST testa mogu da budu abnormalni, ukoliko imate neko od navedenih oboljenja:
- otkazivanje bubrega
- upala pankreasa, ili pankreatitis
- hemohromatozu
- neke virusne infekcije, kao što je mononukleoza
- bolesti žučne kese
Kako se tumače nalazi AST testa?
Rezultati AST testa mogu da se razlikuju u zavisnosti od laboratorije koja obavlja pregled krvi. Opseg normalnih vrednost zavisi i od pola i starosti. Lekar će vam protumačiti rezultate i detaljno objasniti šta oni znače. Povišen AST u krvi može da bude znak bolesti jetre.
Osobe koje pate od akutnog hepatitisa mogu da imaju količinu AST u krvi i više od 10 puta veću od normalne. Akutni virusni hepatitis je iznenadna upala jetre, usled infekcije nekim od nekoliko virusa koji izazivaju hepatitis. Akutni virusni hepatitis vremenom može da preraste u hronični hepatitis. U takvim slučajevima, AST je i dalje abnormalno povišen, ali je nivo mnogi niži.
U neka druga oboljenja koja izazivaju povišen AST u krvi spadaju:
- ciroza jetre
- rak jetre
- autoimune bolesti
- neki genetski poremećaji
- nealkoholna bolest masne jetre
- trauma jetre usled fizičke povrede
U druge moguće uzroke povišenog nivoa AST u krvi, a koji nisu povezani sa jetrom, spadaju:
- skorašnji infarkt
- naporne fizičke aktivnosti
- injektiranje leka u mišić
- opekotine
- epileptični napadi
- operacija
Nivo AST može da bude ekstremno povišen i kao posledica izlaganja narkoticima ili drugim supstancama koje imaju toksično dejstvo na jetru.
Kontrolno testiranje
U zavisnosti od razloga i rezultata testiranja, lekar može da vam preporuči dodatna ispitivanja. Ako nalazi AST testa pokazuju povišeni nivo ovog enzima, lekar može da ih uporedi sa nalazima drugih testova, kako bi utvrdio koji oblik bolesti jetre imate. U ove testove spadaju provera nivoa alkalne fosfataze (ALP), ukupnih proteina u serumu i bilirubina. Lekar može da vas uputi i na ultrazvučni pregled ili CT skeniranje jetre, kako bi utvrdio druge uzroke abnormalnih nalaza testa.
Kada znate koji oblik bolesti jetre dovodi do oštećenja ovog organa, vi i vaš lekar možete zajedno da osmislite plan lečenja koji zadovoljava vaše potrebe.
Kako se radi krvna slika AST?
AST test se obavlja na uzorku krvi. Uzorak se obično uzima iz vene na ruci pomoću male igle. Krv se prikuplja u epruvetu i šalje u laboratoriju radi analize. Lekar će vas obavestiti o rezultatima analize krvi, kada oni budu gotovi.
Da bi se uradila krvna slika u ovom slučaju nisu potrebne nikakve posebne pripreme, pre nego što date uzorak krvi na analizu, trebalo bi da obavestite lekara o svim lekovima koje uzimate.
Da li postoje neki rizici povezani sa ASTV testom?
Rizici povezani sa AST testom su minimalni. Moguće je da osetite nelagodu prilikom vađenja krvi. Na mestu uboda možete da osećate bol tokom i nakon vađenja krvi.
