Baretov jednjak je ozbiljna komplikacija GERB, odnosno gastroezofagealne refluksne bolesti.Kod Baretovog jednjaka, normalno tkivo kojim je obložen jednjak (ezofagus) – cev koja sprovodi hranu od usta do želuca – menja se u tkivo koje nalikuje onom koje oblaže creva. Kod oko 10% osoba koje pate od hroničnih simptoma GERB razvije se i Baretov jednjak.
Baretov jednjak nema nikakve specifične simptome, mada pacijenti sa Baretovim jednjakom mogu da imaju simptome povezane sa GERB. Ovaj poremećaj, međutim, povećava rizik od nastanka ezofagealnog adenokarcinoma, koji je ozbiljan, potencijalno smrtonosan oblik kancera jednjaka.
Premda je rizik za nastanak ove vrste kancera veći kod osoba sa Baretovim jednjakom, ova bolest je prilično retka. Manje od 1% pacijenta sa Baretovim jednjakom dobija ovu specifičnu vrstu kancera.
Bez obzira na sve, ako vam je dijagnostikovan Baretov jednjak, veoma je važno da odlazite na rutinske preglede jednjaka. Pomoću rutinskih kontrola vaš lekar može rano da otkrije prekancerogene i kancerogene ćelije, pre nego što počnu da se šire i lečenje postane teže.
Šta je GERB i kako je povezana sa Baretovim jednjakom ?
Osobe koje pate od GERB mogu da osećaju simptome poput gorušice, bolnog i gorućeg osećaja na zadnjem delu grla, hroničnog kašlja, laringitisa i mučnine.
Kada progutate hranu ili tečnost, oni automatski prolaze kroz jednjak, šuplju, mišićnu cev koja se proteže od grla do želuca. Donji sfinkter jednjaka, prstenasti mišić na kraju jednjaka na mestu spajanja sa želucem, ne dozvoljava sadržaju želuca da se popne u jednjak.
Želudac stvara kiselinu koja služi za varenje hrane ali je i zaštićen od kiseline koju proizvodi. Kod GERB, želudačni sadržaj se vraća u jednjak. Ova pojava je poznata kao refluks.
Većina osoba sa refluksom kiseline ne dobija Baretov jednjak. Ali kod pacijenata sa čestim refluksom kiseline, normalne ćelije jednjaka na kraju mogu da budu zamenjene ćelijama koje su slične onima u crevima i tako nastaje Baretov jednjak.
Da li GERB uvek izaziva Baretov jednjak ?
Ne. Neće svako ko pati od GERB imati i Baretov jednjak. Niti će svako sa Baretovim jednjakom imati i GERB. Međutim, dugotrajna GERB je primarni faktor rizika.
Baretov jednjak može da dobije svako, međutim, beli muškarci koji imaju dugotrajnu GERB imaju veće šanse od drugih da ga dobiju. U druge faktore rizika spadaju pojava GERB u mlađem uzrastu i istorija trenutnog ili ranijeg pušenja.
Kako se dijagnostikuje Baretov jednjak ?
Pošto često ne postoje specifični simptomi koji se povezuju sa Baretovim jednjakom, ovaj poremećaj može da se dijagnostikuje samo gornjom endoskopijom (gastroskopijom) i biopsijom. Smernice Američke asocijacije za gastroenterologiju preporučuju skrining preglede osoba koje su izložene višestrukim faktorima rizika za nastanak Baretovog jednjaka. U faktore rizika spadaju starost preko 50 godina, muški pol, bela rasa, hijatus hernija, dugotrajna GERB i prekomerna težina, posebno ako je nagomilana u predelu struka.
Za endoskopski pregled, lekar koji se zove gastroenterolog, kroz grlo do jednjaka uvodi dugačku, savitljivu cev na koju je pričvršćena kamera, pre čega se pacijentu daje sedativ. Proces može da bude malo neprijatan ali ne i bolan. Većina ljudi ima veoma malo ili nema nikakvih problema prilikom ovog pregleda.
Pošto se uvede cev sa kamerom, lekar može vizuelno da pregleda sluzokožu jednjaka. Baretov jednjak, ako postoji, može da se vidi pomoću kamere, međutim, za dijagnozu je potrebna biopsija. Lekar će uzeti mali uzorak tkiva koje će u laboratoriji biti podvrgnuto mikroskopskom pregledu radi potvrde dijagnoze.
Uzorak se pregleda i na prisustvo prekancerogenih i kancerogenih ćelija. Ako biopsija potvrdi prisustvo Baretovog jednjaka, lekar će vam verovatno preporučiti kontrolnu endoskopiju i biopsiju da bi pregledao veći uzorak tkiva zbog ranih znakova razvoja kancera.
Ako imate Baretov jednjak ali nemate kancerogene i prekancerogene ćelije, lekar verovatno preporučiti periodične endoskopske preglede. Ovo je mera opreza, pošto kancer može da nastane u Baretovom tkivu godinama nakon dijagnostikovanja Baretovog jednjaka. Ako biopsija pokaže prisustvo prekancerogenih ćelija, lekar će vam objasniti način lečenja i mere nadzora.
Da li Baretov jednjak može da se leči ?
Jedan od primarnih ciljeva lečenja je sprečavanje ili usporavanje nastanka Baretovog jednjaka, tako što se leči i kontroliše refluks kiseline. To se čini pomoću promena u načinu života i lekova. Promene u načinu života podrazumevaju sledeće korake:
- Promene u načinu ishrane – masna hrana, čokolada, kofein, ljuta hrana i mentol mogu da pogoršaju refluks.
- Izbegavanje alkohola, pića sa kofeinom i duvana.
- Smanjenje telesne težine jer prekomerna težina povećava rizik za pojavu refluksa.
- Spavanje na podignutom uzglavlju. Spavanje na uzdignutom uzglavlju može da spreči vraćanje kiseline iz želuca u jednjak.
- Nemojte da ležete bar 3 sata nakon obroka.
- Sve lekove uzimajte sa dosta vode.
Lekar može da prepiše i lekove koji su od pomoći:
- Inhibitori protonske pumpe koji smanjuju stvaranje želudačne kiseline.
- Antacidi koji neutrališu želudačnu kiselinu.
- H2 blokatori koji smanjuju lučenje želudačne kiseline.
- Prokinetici, lekovi koji ubrzavaju kretanje hrane od želuca do creva.
Da li postoji ciljano lečenje za Baretov jednjak ?
Postoji nekoliko načina lečenja, uključujući i operaciju, koji su osmišljeni tako da su usredsređeni na abnormalno tkivo. U njih spadaju:
- Radiofrekventna ablacija (RFA) koristi radio-talase koji se propuštaju kroz endoskop uveden u jednjak, a koji uništavaju abnormalne ćelije, dok istovremeno štite zdrave ćelije ispod njih.
- Fotodinamična terapija (PDT) kroz endoskop propušta laser koji uništava abnormalne ćelije u sluzokoži i ne nanosi štetu normalnom tkivu. Pre ove procedure pacijent dobija lek koji se zove porfimer natrijum koji ćelije čini osetljivima na svetlost.
- Endoskopska krioterapija je novija tehnika kojom se kroz endoskop ubacuju tečni azot ili ugljen dioksid kojima se smrzavaju abnormalne ćelije.
- Endoskopska mukozna resekcija (EMR) podiže abnormalno tkivo sluzokože i odseca ga sa zidova jednjaka pre nego što ga ukloni kroz endoskop. Cilj je uklanjanje svih prekancerogenih ili kancerogenih ćelija u sluzokoži. Ako su ćelije kancera prisutne, najpre se obavlja ultrazvučni pregled da bi se utvrdilo da li je kancer prodro dublje u zidove jednjaka.
- Operacija kojom se uklanja veći deo jednjaka je mogućnost u slučaju dijagnostikovanja teškog prekancerogenog stanja (displazija) ili kancera. Kada se operacija obavi odmah nakon dijagnostikovanja, šanse za izlečenje su veće.
Važni je da imate na umu sledeće:
- GERB je česta bolest kod odraslih osoba – smatra se da oko 20% odrasle populacije ima njene simptome bar jednom mesečno, a 5% ima oblik koji remeti kvalitet života.
- Samo mali postotak obolelih od GERB (manje od 1 na 10) ima i Baretov jednjak.
- Godišnje, ezofagealni kancer dobija manje od 1% onih sa Baretovim jednjakom.
Dijagnostikovanje Baretovog jednjaka nije razlog za paniku. Međutim, Baretov jednjak može da dovede do prekancerogenih promena u malom broju slučajeva i predstavlja faktor rizika za kancer. Dakle, dijagnoza je razlog da sarađujete sa lekarima i da pazite na svoje zdravlje.
