Leukoplakija je oboljenje koje izaziva pojavu zadebljanja, sličnih plaku, odnosno pločastih mrlja na jeziku, desnima i sluzokoži usta.
Isti termin se koristi i u ginekologiji za promene na grliću materice i vulvi. Iritansi koji nadražuju usta, kao i nadražujuće aktivnosti, kao što je pušenje, često izazivaju leukoplakiju. Obično je pojava belih mrlja u ustima bezopasna i simptomi sami prolaze. Međutim, ukoliko je u pitanju leukoplakija, ona može da bude povezana i sa oralnim kancerom, odnosno rakom usne duplje.
Šta je leukoplakija?
Svetska zdravstvena organizacija (SZO/WHO) definiše leukoplakiju kao oralne, bele lezije sumnjivog rizika, nepovezane sa bilo kojim drugim stanjem koje ne spada u teško. U svakodnevnom govoru leukoplakija je poznata i kao pušački jezik, a često se opisuje kao oboljenje koje se javlja na sluzokoži usne duplje, a koje je karakteristično po pojavi beličasto-plavih ili belih zadebljanja na unutrašnjim stranama obraza, nepcu, desnima, jeziku, ždrelu i grkljanu. U stvari, leukoplakija je više klinički termin, koji se koristi za opisivanje različitih belih ranica u ustima, nego specifično oboljenje. U nekim slučajevima, leukoplakične ploče (ili mrlje) zahvataju i druge regije organizma koje nisu u usnoj duplji. Od tih regija, najčešće su zahvaćene genitalije.Leukoplakija i ginekologija
Leukoplakija vulve je degeneracija mukozne membrane sa keratinizacijom površnih slojeva epitela. Ova bolest se nalazi kod oko 6% žena.Leukoplakija se retko nalazi u ginekologiji.Ovakve promene se češće mogu naći na sluznici usne duplje kao što su desni i jeziku pa i na delovima respiratornog trakta.
Uzrok zbog koga se javlja leukoplakija na grliću materice, vulvi i uopšte na vaginalnoj sluzokoži su česte infekcije, hormonski poremećaji, hemijska izloženost. Do pojave leukoplakije može dovesti nekontrolisana upotreba lekova koji poseduju lokalno nadražujuće dejstvo. Dodatni faktori koji izazivaju razvoj bolesti, čine bolesti endokrinog sistema dijabetes, bolest štitne žlezde kao i infekcija humanim papiloma virusom ili herpesom tipa 2. Povećana proizvodnja estrogena može dovesti do hiperplazije mukozne membrane vulve i izgleda leukoplakije.
Leukoplakia može uticati na sve mukozne delove genitalnih organa i urinarnog trakta kod žena (labija, vulva, vagina, uretra i sluznica bešike, grlića materice). Bolest je često asimptomatska i pronađena je slučajno tokom preventivnog pregleda.
Da bi se potvrdio pravi slučaj leukoplakije, neophodno je da se obave biopsija i ispitivanje.
Ispitivanja i termini koji su u upotrebi, razlikuju se od ustanove do ustanove.
Koji su simptomi leukoplakije ?
Simptomi leukoplakije su zadebljane, uzdignute, plaku slične, bele mrlje na mukoznoj membrani (sluzokoži) usta.
Ove mrlje mogu da deluju prozirno ili sivkasto i obično imaju bar jednu regiju sa jasno izraženim ivicama. Moguće je da se javi i ispucalost.
Mada mogu da budu neprijatne, što zavisi od vrste, leukoplakične ploče su najčešće bezbolne.
U najčešće zahvaćene regije spadaju:
- unutrašnja površina obraza
- desni
- dno usne šupljine ispod jezika
- jezik
- genitalije
Saznajte>>> Koje sve bolesti izazivaju beo jezik - 4 uzroka i 4 saveta za uklanjanje belih mrlja
Kada bi trebalo da se javite lekaru ?
Brojni slučajevi belih mrlja u usnoj duplji prolaze sami bez posebnog lečenja, uz dobru oralnu higijenu ili prestanak iritirajućih aktivnosti. Međutim, ako su bele fleke leukoplakija, dugotrajne lezije usne duplje, to ponekad može da bude znak ozbiljnih zdravstvenih komplikacija koje zahtevaju medicinski tretman. Mada nije uzrok raka, smatra se da leukoplakija podiže nivo rizika za nastanak oralnog kancera. Tumori usne duplje često se formiraju unutar upornih ili teških oblika leukoplakičnih ploča. U brojnim slučajevima, ustanovljuje se da je stalna leukoplakija prekancerogena, odnosno da je došlo do ćelijskih promena koje nastaju u procesu razvoja kancera. Rak usne duplje i jezika nastaje tokom vremena i u stadijumima. Najčešći oblik raka usne duplje je karcinom skvamoznih ćelija. Prema SZO, svake godine se kod više od 529.000 ljudi širom sveta dijagnostikuje rak usne duplje. Većina osoba koje imaju rak usne duplje, spada u dugogodišnje pušače, a obično su u starosnoj grupi iznad 40 godina. Lekaru bi trebalo da se javi svako kod koga se ispoljavaju ovi simptomi leukoplakije:- bele mrlje prošarane uzdignutim, crvenim regijama
- bele izrasline sa tamnim ili crvenim mrljama
- mrlje koje imaju nepravilnu ili neujednačenu teksturu
- otežano uzimanje hrane, gutanje ili pokretanje vilice
- ranice koje traju duže od 2 nedelje i ne zarastaju
- promene okolnog tkiva u usnoj duplji
- bol ili puckanje u uhu prilikom gutanja
Uzroci
Istraživači još pokušavaju da ustanove kako i zašto nastaje leukoplakija.
U većini slučajeva, po svemu sudeći, iritacija ima glavnu ulogu. Stalno oštećivanje tkiva usne duplje dovodi do toga da se ona uvećavaju, zadebljavaju i često stvaraju supstancu koja se zove keratin.
Keratin je protein od presudne važnosti za zdravlje spoljašnjih slojeva kože. Keratin je strukturni element ćelija kože, koji ih štiti od povreda i naprezanja. Ovaj protein je ključan i za zarastanje rana.
Male, bele mrlje u ustima su izuzetno česta reakcija na manje povrede i obično nisu leukoplakija.
Kao i kod većine zdravstvenih stanja, ne postoji samo jedan ili konačan uzrok leukoplakije. Upotreba duvana, na bilo koji način (pušenje, žvakanje, sisanje), smatra najvećim faktorom uticaja u nastanku ovog oboljenja.
U faktore za koje se smatra da imaju ulogu u nastanku ovog oboljenja spadaju:
- duga ili prekomerna upotreba duvana
- humani papiloma virus (HPV), isti virus koji je poznat kao uzročnik raka grlića materice
- oboljenja koja slabe imuni sistem, kao što je HIV, hemoterapija i operacija organa
- oboljenja koja dovode do pojave čireva ili su povezana sa njima
- teške ili česte opekotine usne duplje vrućim pićem ili hranom
- prekomerno ili predugo korišćenje abrazivnih sredstava za usnu duplju, kao što su izbeljivači za zube i aparati za poliranje zuba
- loše uklopljene stalne ili korektivne proteze, ugrizne ploče ili držači
- šiljate ili hrapave površine zuba
- duga i prekomerna upotreba steroidnih inhalatora i neispiranje usta nakon njihove upotrebe
- loša higijena usta
- ujed za jezik ili obraz
- prekomerno konzumiranje alkohola
- žvakanje nekih orašastih plodova ili listova, kao što su list betela (biljka iz roda bibera) i betel orah (vrsta palme)
Oblik leukoplakije koji se zove dlakava leukoplakija (leukoplakija vlasastih ćelija) i često se javlja kod osoba sa oslabljenim imunim sistemom. Oboljenje izaziva pojavu leukoplakičnih ploča koje izgledaju kao da su maljave. Lezije koje nastaju usled dlakave leukoplakije bezbolne su.
Dlakava leukoplakija se smatra ranim znakom upozorenja na prekomerno iscrpljen ili oslabljen imuni sistem. Ona može da bude prvi fizički simptom HIV-a i AIDS-a. Dlakava leukoplakija se povezuje i sa mononukleozom, ili Epštajn-Barovim virusom.
Dijagnostikovanje i lečenje
Lekari obično dijagnostikuju leukoplakiju tako što isključe druge moguće uzroke. Ovo obično zahteva fizikalni pregled i anamnezu.
Ukoliko postoji sumnja na leukoplakiju, da bi se isključio kancer, biće urađena biopsija.
U najčešće vrste biopsija spadaju:
- Oralna biopsija četkanjem – Malom upredenom četkicom skupljaju se ćelije sa mrlja u usnoj duplji, koje će biti poslate na ispitivanje.
- Eksciziona biopsija – Radi ispitivanja, mrlje se uklanjaju hirurškim putem. Specijalista za bolesti uha, grla i nosa (otorinolaringolog) obično je uključen u lečenje i nadzor pacijenta u ovoj fazi.
Prevencija leukoplakije
Dobra higijena usta i prekid aktivnosti koje oštećuju ili naprežu sluzokožu usne duplje, najlakši su načini za kontrolu i prevenciju leukoplakije.
U preporučene načine prevencije leukoplakije spadaju:
- izbegavanje svih vrsta duvanskih proizvoda
- izbegavanje udisanja ili pušenja proizvoda, poput kanabisa, karanfilića i smola
- smanjenje ili prestanak konzumiranja alkohola
- rutinski samopregledi i redovni pregledi kod lekara
- redovni pregledi i čišćenje zuba kod zubara
- izbegavanje abrazivnih sredstava za oralnu higijenu, kao što su izbeljivači i sredstva za ispiranje
- dobro urađene zubne plombe koje nisu grube i neravne
- zubne proteze, stalne ili korektivne, koje se dobro uklapaju i koje nemaju grube ili oštre ivice
- redovno čišćenje rana u usnoj duplji
- nekonzumiranje hrane ili pića dok nisu dobro ohlađeni
- izbegavanje bombona ili guma za žvakanje koje imaju oštre ivice ili izazivaju iritaciju usne duplje
- izbegavanje pojave nedostatka ili neravnoteže hranljivih materija, zdravom i izbalansiranom ishranom
- izbegavanje namirnica koje izazivaju alergijske reakcije
- praktikovanje bezbednog seksa, uključujući upotrebu kondoma ili dentalne brane tokom polnog odnosa