Rak dojke je najčešće invazivno maligno oboljenje kod žena, i drugi po redu uzrok umiranja od malignih bolesti u ženskoj populaciji, nakon raka pluća.
Veoma je važno da se lečenje počne na vreme dok se nisu razvile metastaze!
A da li znate kako prepoznati rak dojke ?
U ovom članku ćemo detaljno objasniti koji su prvi simptomi raka dojke, kako ga prepoznati i kako se on leči ?
U Srbiji od raka dojke godišnje oboli oko 60 žena na 100.000 stanovnika, što se uklapa u evropski prosek. U našoj zemlji od raka dojke svake godine oboli oko 4.600 žena, a njih 1.600 umire. Svakodnevno se dijagnostikuje 13 novih slučajeva, a 4 žene umru od ove opake bolesti. Zato je veoma važno da vodite računa o svakoj promeni na dojkama, kao i da se javite lekaru kada primetite neke čudne promene a koji su simptomi raka dojke videćete u nastavku članka.
Prvi simptomi raka dojke
U prve simptome raka dojke obično spadaju zadebljalo tkivo dojke ili kvržica u dojci ili pazušnoj jami.
U druge simptome spadaju:
- bol ispod pazuha ili u dojci koji se ne menja u skladu sa menstrualnim ciklusom
- nabrana koža, nalik kori pomorandže, i crvenilo kože
- osip oko ili na jednoj bradavici
- lučenje sekreta iz bradavice, koji može biti bistar ili krvav
- ravna ili uvučena bradavica
- promena veličine ili oblika dojke
- ljuštenje, ljuspanje ili perutanje kože dojke ili bradavice
Većina kvržica nije kancerogena, ali bi žene trebalo da se podvrgnu lekarskom pregledu.
8 simptoma raka dojke koje možda zanemarujete
Promene na koži bradavice
Ako koža bradavice iznenada postane suva, ljuspava ili počne da se peruta, a ova promena počne da se širi van bradavice i areole na ostale delove dojke, to može da bude znak raka dojke. Kod brojnih žena se pojavi suva koža koja jednostavno sama nestane, ali ako primetite ljuspanje koje ne prolazi, to je već razlog za zabrinutost.
Crvenilo dojke
Crvenilo kože obično ukazuje na neku infekciju, ali kada zahvaćena površina dojke nije osetljiva ili topla na dodir i počinje da se širi umesto da se povlači, to je znak za uzbunu. Crvenilo može da bude svetlo ružičasto ili vatreno crveno, ali neće izgledati kao mrlja poput osipa i neće boleti na dodir.Ovakvi simptomi zahtevaju obavezan pregled od lekara
Otok ispod pazuha
Neke osobe primećuju kvržicu u pazušnoj jami, ali na dojci ne napipavaju nikakvu izraslinu, pa smatraju da nije u pitanju rak. Nažalost, to ipak može da bude kancer dojke.
A kako se razlikuju simptomi karcinoma dojke i otoka limfnog čvora? Nekancerogeno uvećanje limfnog čvora biće osetljivo na dodir. Kancerogeni otok obično je bezbolan, tvrd na dodir i ne pomera se na pritisak.
Krvavi iscedak iz bradavice
Ovakvi simptomi karcinoma dojke bi trebalo da preplaše svaku ženu.Spontana krvava izlučevina, znači da ne morate da stiskate bradavicu da biste je iscedili, a to nije normalno. Jednostavno ćete primetiti izlučevinu na spavaćici ili grudnjaku, a to definitivno pobuđuje sumnju da bi u pitanju mogao da bude rak. Izlučevina se obično javlja iz samo jedne bradavice. Svaki drugi iscedak koji se pojavljuje prilikom stiskanja bradavice, verovatno nije nešto zbog čega bi trebalo da brinete ili potiče od nečega što nije kancerogeno. Postoje drugi simptomi raka dojke koje žene obično previđaju.
Naborana koža poput kore pomorandže
Ako se na koži dojke pojave nabori, koji liče na koru pomorandže, trebalo bi da se javite lekaru.Obavite ovaj pregled da biste proverili ove nabore:
- podignite levu ruku iznad glave, jer će tako doći do istezanja pektoralnog mišića (grudnog mišića)
- pogledajte dole i vidite da li se pojavljuju nabori na dojci; ako ih ima, to može da ukazuje na problem
Postoji malo vezivnog tkiva koje je povezano sa kožom dojke, a ako na tom mestu imate kancer, on će povlačiti te ligamente i izazivati nabiranje kože.
Uvučena bradavica
Ako ste rođeni sa uvučenim bradavicama, odnosno ako su one okrenute unutra umesto da strče, ne paničite. Međutim, ako su vaše bradavice uvek bile ispupčene, pa počnete da primećujete da se uvlače (umesto da strče), promene na bradavici dojke mogu da budu razlog za brigu.
Po nepisanom pravilu: svaka promena u izgledu bradavice dojke, treba da bude stavljena do znanja lekaru.
Promena veličine dojke
Ovakvi simptomi tumora dojke ne bi smeli da se zanemaruju.Neobjašnjivo oticanje ili smanjenje dojke, naročito kada je jednostrano, nešto je na šta morate da obratite pažnju. Mada je kod nekih žena normalno da su im dojke asimetrične, a veličina dojki može da se menja sa godinama, usled trudnoće ili zbog nekih kontraceptiva, ako je ovo nešto novo, proverite kod lekara o čemu se radi.
Ako ste muškarac, a napipali ste kvržicu
Kvržica u dojci može da bude uzrok brige kod žena, ali u brojnim slučajevima one nisu kancerogene. Međutim, ako ste muškarac i imate kvržicu u dojci, idite pravo kod lekara.Rak dojke kod muškaraca nije nimalo neobična pojava. Kvržica kod muškarca ne može da bude normalna. Većina muškaraca smatra da ne mogu da dobiju rak dojke, pa kvržicu ne smatraju važnom, međutim, ona to jeste.Ovakvi simptomi raka dojke kod muškaraca ne bi smeli da ostanu neprijavljeni lekaru.
Kako izgleda rak dojke ?
Često postavljano pitanje je kako izgleda rak dojke ali pošto se on razvija unutar dojke i to najčešće ispod bradavice na postoji određen izgled već promene u teksturi, boji ili obliku dojke i bradavice.
Kako otkriti rak dojke ?
Nije baš lako otkriti rak dojke bez pregleda kod lekara.Mnoge žene povezuju bol u dojci sa kanceroznim promenama ali u većini slučajeva ga izazivaju hormonalne promene posebno one povezane s menstruacijom.Bolovi u dojkama su povezani sa ovim tumorom u svega 10% slučajeva.Ako ne želite da idete na pregled kod lekara jedna od metoda pomoću koje možete prepoznati rak dojke je i samopregled.
Kako prepoznati rak dojke samopregledom ?
Da vidimo prvo kako uraditi samopregled grudi kod kuće i šta treba pomoću njega otkriti.
Prvi simptomi tumora dojke su u velikom broju slučejeva kvržice i čvorići u dojci.Slede promene na koži kao što smo već pomenuli zadebljanja, uvlačenje kože, uvlačenja bradavica…Ako oteknu limfne žlezde ispod pazuha to znači da maligni tumor dojke napreduje i da će početi metastaze.
Samopregled dojke
Dok se tuširate
Zategnite prste i nežno pređite preko cele dojke. Proverite da li imate kvržice, čvoriće ili bilo kakvo zgrušnjavanje tkiva.
Pred ogledalom
Pregledajte grudi dok su vam ruke na bokovima. Zatim, podignite ruke iznad glave i tražite promenu u konturi svake dojke, otok, pojavu jamica na koži ili promenu na bradavicama. Da se ne biste iznenadile, treba da znate da desna i leva dojka nisu identične kod većine žena. Redovnim pregledima ustanovićete šta je sve normalno, pa će vam i ovi samopregledi biti lakši.
Dok ležite
Da biste pregledali desnu dojku, stavite jastuk ili presavijen peškir ispod desnog ramena. Stavite desnu ruku iza glave- ovako će tkivo grudi biti ravnomernije raspoređeno.
Levom rukom, držeći prste uspruženima, nežno pravite krugove oko zamišljenog sata na dojci. Počnite sa pozicije 12 sati, pa pomerajte u smeru kazaljke na satu, sve dok ne stignete ponovo do 12. U donjem delu dojke je normalno da osetite tvrđe tkivo. Kada napravite pun krug, pomerite prste malo prema bradavici, pa nastavite sa pregledom dok ne ispitate celu dojku, uključujući bradavicu.
Zatim, ponovite ceo postupak na levoj dojci, sa jastukom ili peškirom ispod levog ramena i levom rukom podignutom iza glave. Obratite pažnju na strukturu dojke.
Na kraju, nežno stisnite bradavicu palcem i kažiprstom. Ukoliko se pojavi neki iscedak, proziran ili krvav, obratite se svom lekaru u što kraćem roku.
Redovni pregledi su najlakši način da utvrdite da li je sve u redu, kako biste počeli lečenje u što ranijoj fazi. Sve žene bi trebale da mogu same sebe da pregledaju, jednom mesečno. A za žene koje imaju 40 godina i više, savetuje se snimanje dojki (mamografija) i pregled kod lekara na svake dve godine. Žene u tim godinama imaju veće šanse da obole od raka dojke a kao što smo već rekli od presudne važnosti za preživljavanje je otkriti podmuklu bolest što ranije.
Rak dojke kod mladih devojaka
Rak dojke je sve češći i kod mladih devojkaka iako statistika pokazuje da se oko u 60% slučajeva razvija kod žena preko 60 godina.Dakle u 40% slučajeva su javlja kod žena mlađih od 60 godina i devojaka.
Šta je to upalni rak dojke ?
Simptomi upalnog raka dojke su oticanje, svrab, peckanje i bol.Koža na dojci u nekim slučajevima može da poplavi kao da imate modricu od udarca. Upalni rak dojke se veoma brzo razvija i treba hitno početi lečenje.Upalni rak dojke se otkriva kod 1-5% žena obolelih karcinoma dojke, a izaziva 10% od svih smrti od raka dojke.
Petogodišnje preživljavanje je ispod 5% kada se primene operacija i zračenje.
Benignitumor dojke
Većina u grudima su benigne, što znači da se ne šire na druga tkiva i organe. Benigni tumor dojke obično ima glatke ivice i može se malo pomerati kada se pritisne. Često se nalaz u obe dojke.Postoji nekoliko uobičajenih uzroka, uključujući i normalne promjene u tkivu dojke, infekcije ili povrede dojki a i neki lekovi mogu uzrokovati grudvice u grudima.Benigni tumor dojke nije razlog za paniku ali se sve promene moraju pratiti.
Tkivo dojke se menja tokom čitavog života žene. Osetljiv je na promenu nivoa hormona tokom menstrualnog ciklusa.
Karcinom dojke stadijumi
TNM klasifikacija je metod procene raširenosti tumora koji uključuje procenu primarnog tumora (oznaka T), stanje regionalnih limfnih čvorova (oznaka N), kao i prisustvo udaljenih metastaza (oznaka M). Svakom od ovih slova se pridodaje broj koji u slučaju primarnog tumora označava veličinu ili lokalnu proširenost primarnog tumora, a u slučaju regionalnih limfnih čvorova i udaljenih metastaza broj označava njihovu prisutnost ili odsutnost.
Drugim rečima, stadijumi raka se određuju na osnovu njegove veličine i da li se proširio na limfne čvorove ili druge delove organizma.
Postoje različiti načini za određivanje stadijuma raka dojke. Jedan od njih je svrstavanje u stadijume od 0 do 4 na osnovu TNM klasifikacije, kojom se određuju opšti stadijumi proširenosti bolesti, pa se tako pacijenti svrstavaju u jedan od 5 stadijuma bolesti. Kod ove klasifikacije svaki stadijum karcinoma dojke može da se podeli i na manje.
Stadijum 0: Ovaj stadijum je poznat kao duktalni karcinom in situ – ćelije raka su ograničene unutar kanala ili mlečnih žlezda i ne napadaju okolno tkivo.
Stadijum I: Na početku ovog stadijuma tumor je prečnika do 2cm i nije zahvatio nijedan limfni čvor.
Stadijum II: Tumor je prečnika 2cm i počeo je da se širi na okolne limfne čvorove.
Stadijum III: Tumor je veličine do 5cm i moguće je da je počeo da se širi na neke limfne čvorove.
Stadijum IV: Kancer se proširio na udaljene organe, naročito kosti, jetru, mozak ili pluća.
Uzroci raka dojke
Nakon puberteta ženske dojke se sastoje od masnog i vezivnog tkiva, kao i na hiljade lobula, sićušnih žlezda koje proizvode mleko za dojenje. Sićušne cevi, ili duktusi, nose mleko iz lobula u bradavicu.
Kod raka, ćelije organizma se nekontrolisano umnožavaju. Taj prekomerni razvoj ćelija izaziva rak.
Tumor dojke obično počinje u unutrašnjoj oblozi mlečnih kanalića ili lobula koji ih snabdevaju mlekom. Odatle tumor može da se proširi i na druge delove organizma.
Faktori rizika
Tačan uzrok i dalje nije u potpunosti razjašnjen, ali neki faktori rizika povećavaju šanse da se kod neke osobe razvije maligni tumor dojke. Neke od njih je moguće sprečiti.
Starost
Rizik od nastanka raka dojke se povećava sa godinama. U 20. godini su šanse za nastanak raka dojke u narednoj deceniji 0,6%. Do 70. godine, šanse se povećavaju do 3,84%.
Genetika
Ako bliski rođaci imaju ili su imali rak dojke, rizik je veći.
Žene koje nose BRCA 1 i BRCA 2 (BRCA je izvedeno od BReast CAncer gene, odnosno gen za rak dojke) mutirane gene, koji se nasleđuju i po ženskoj i po muškoj liniji, izložene su većem riziku od nastanka raka dojke, raka jajnika ili oba. Još jedan gen koji je povezan sa većim rizikom od nastanka raka dojke je mutirani TP53 gen (tumor supresorski gen).
Istorija raka dojke ili kvržica dojke
Žene koje su ranije imale rak dojke, izložene su većem riziku da ga ponovo dobiju, u poređenju sa ženama koje nemaju istoriju ove bolesti.
Neke vrste benignih, ili nekancerogenih, kvržica u tkivu dojke, povećavaju šanse za kasniji nastanak raka dojke. U primere spadaju atipična duktalna hiperplazija (visokorizična lezija dojke) i lobularni karcinom in situ (neopipljiva promena koja nastaje unutar mlečnih žlezda).
Gusto tkivo dojke
Rak dojke će se verovatnije razviti u tkivu dojke koje ima veću gustinu (hormonski aktivno tkivo dojke ima veću gustinu).
Izlaganje estrogenu i dojenje
Izlaganje estrogenu u dužem periodu, po svemu sudeći, povećava rizik od nastanka raka dojke.
Ova pojava može da bude posledica ranijeg početka menstrualnog ciklusa ili kasnijeg ulaska u menopauzu. Između ovih perioda, nivo estrogena je viši.
Dojenje, naročito duže od 1 godine, izgleda da smanjuje šanse za nastanak raka dojke, verovatno i zato što dojenje nakon trudnoće smanjuje izlaganje estrogenu.
Telesna težina
Žene koje su predgojazne (sa prekomernom težinom) i gojazne, nakon menopauze mogu da budu izložene većem riziku od nastanka raka dojke, verovatno zbog povišenog nivoa estrogena. Faktor rizika može da bude i veći unos šećera.
Konzumiranje alkohola
Ulogu ima i veća stopa redovnog konzumiranja alkohola. Studije pokazuju da žene koje konzumiraju više od 3 pića dnevno, imaju jedan i po puta veći rizik.
Izlaganje zračenju
Podvrgavanje radioterapiji radi lečenja raka koji nije rak dojke, povećava rizik za pojavu raka dojke kasnije u životu.
Hormonski tretmani
Terapija zamene hormona i oralni kontraceptivi povezuju se sa rakom dojke, usled povišenog nivoa estrogena.
Profesionalni rizik
2013. godine istraživači su ukazali da rad u noćnoj smeni može da poveća rizik od nastanka raka dojke, ali nešto novija istraživanja govore da je to malo verovatno.
Kozmetički implanti i stopa preživljavanja kod raka dojke
Žene koje imaju kozmetičke grudne implante i dijagnostikovan rak dojke, izložene su većem riziku od umiranja usled ove bolesti i imaju 25% više šansi za dijagnostikovanje u poodmaklom stadijumu, u poređenju sa ženama koje nemaju implante.
Ovo može da bude posledica toga što implanti maskiraju rak prilikom skrininga ili zato što implanti dovode do promena u tkivu dojke. Ovim povodom su potrebna dalja istraživanja.
Ako kod vas postoje faktori rizika pošto sada znate i koji su simptomi raka dojke obratite pažnju na njih.
Vrste raka dojke
Rak dojke može da bude:
- Duktalni karcinom – vrsta raka koji počinje u mlečnim duktusima (kanalima) i najčešći je oblik raka dojke.
- Lobularni karcinom – vrsta raka koji počinje u lobulima, odnosno mlečnim žlezdama.
Invazivni rak dojke nastaje kada se ćelije raka probijaju iz lobula ili duktusa i napadaju okolno tkivo, povećavajući šanse od njegovog širenja na druge delove organizma.
Neinvazivni rak dojke nastaje kada su ćelije raka i dalje na mestu porekla i nisu se probile izvan njega. Međutim, ove ćelije na kraju mogu da prerastu u invazivni rak dojke.
Šta je adenokarcinom dojke i kakve su prognoze ?
Termin “adenokarcinom dojke” se često koristi za rak dojke.
Adenokarcinom se odnosi na vrstu raka koja počinje u epitelima tkiva žlezda.
Dojke sadrže puno epitela i tkiva žlezda.Prema tome, mnogi slučejevi raka dojki koji počinju u mlečnim žlezdama spadaju pod kategoriju adenokarcinoma.
Postoji mnogo žlezda koje se nalaze u ljudskom telu, tako da se mogu pojaviti i adenokarcinomi u različitim delovima tela. Na primer, adenokarcinom debelog creva, pluća, prostate, jednjaka ili pankreasa.
Rak dojke mogu da dobiju i muškarci, mada je kod muškaraca manje uobičajen nego kod žena.
Dijagnostikovanje raka dojke
Dijagnostikovanje je često rezultat rutinskog skrininga, ali i kada se žena javi lekaru pošto primeti simptome.
Neka ispitivanja i dijagnostičke procedure mogu da potvrde dijagnozu.
Pregled dojke
Palpatorni pregled dojki je pregled palpacijom, odnosno pipanjem sa obe ruke (bimanuelno), koji obavlja lekar. Podrazumeva detaljno ispitivanje svake prisutne promene (kvržice, na primer), njenog oblika, veličine, osetljivosti na dodir, granice i pokretljivosti, kao i drugih simptoma. Bimanuelni palpatorni pregled dojke je praćen palpatornim pregledom obe pazušne jame i natključne jame.
Tokom pregleda pacijentkinja sedi ili stoji, držeći ruke u različitim položajima, na primer, podignutim iznad glave ili sa strane.
Snimanje
Mamografija je vrsta rentgenskog snimanja koje se obično koristi kao inicijalni skrining za rak dojke. Deo je skrining testa za rano otkrivanje raka dojke i obavlja se uglavnom iz dva ugla radi bolje preglednosti. Ovaj radiografski snimak otkriva bilo kakvu kvržicu ili abnormalnost.
Ako je nalaz sumnjiv bez obzira da li postoje drugi simptomi i znakovi raka dojke, slede druge dijagnostičke procedure. Međutim, mamografija ponekad pokazuje sumnjive površine koje nisu kancer. Usled toga kod pacijentkinje može da dođe do nepotrebnog stresa, a ponekad i intervencije.
Ultrazvučni pregled dojke može da pomogne da se uvidi razlika između čvrste mase i tečnošću ispunjenih cista.
Magnetna rezonanca (MRI) podrazumeva ubrizgavanje boje u organizam pacijentkinje, kako bi se videlo koliko se rak proširio.
Biopsija
Uzorak tkiva se pribavlja hirurškim putem i šalje na laboratorijske analize. Tada može da se utvrdi da li su ćelije kancerogene i, ako jesu, o kojoj vrsti kancera je reč, uključujući i nalaz da li je ili nije kancer hormonski zavisni.
Dijagnostikovanje uključuje i određivanje stadijuma kancera, kako bi se utvrdilo sledeće:
- veličina tumora
- koliko daleko se proširio
- da li je invazivan ili neinvazivan
- da li je metastazirao, odnosno da li se proširio na druge delove organizma
Utvrđivanje stadijuma utiče na šanse za oporavak i pomoći će lekarima da se odluče za najbolji način lečenja.
Rak dojke metastaze i ponovno pojavljivanje
Gde rak dojke može da se vrati ili metastazira ?
Metastaze raka dojke javljaju se u tri opšte oblasti:
- oblast dojke gde je rak prvobitno dijagnostikovan; ovo se zove lokalna rekurenca
- metastaze raka dojke na limfnim čvorovima; limfni čvorovi u pazušnoj jami ili oblast ključne kosti u blizini mesta na kome je rak prvobitno dijagnostikovan; ovo se zove regionalna rekurenca
- drugi deo organizma, kao što su pluća, kosti ili mozak, retko druga dojka; ovo se zove metastatička ili udaljena rekurenca
Neki lekari smatraju da lokalne i regionalne rekurence raka dojke dele brojne zajedničke karakteristike, pa zato koriste termin lokoregionalna rekurenca.
Ako ste već lečeni od tumora dojke i sada imate novu dijagnozu metastaze raka dojke, lekar će možda uraditi biopsiju oblasti metastaze, kako bi utvrdio da li je došlo do nekih promena u statusu hormonskih receptora ili HER2.
Lečenje raka dojke
Lečenje tumora na dojci zavisi od sledećeg:
- vrste raka dojke
- stadijuma kancera
- hormonska zavisnost
- starosti pacijentkinje, opšteg zdravstvenog stanja i prioriteta
U glavne oblike lečenja spadaju:
- radioterapija
- operacija
- biološka terapija, ili ciljana terapija lekovima
- hormonska terapija
- hemoterapija
U faktore koji određuju izbor spadaju stadijum kancera, druga oboljenja i individualni izbor.
Operacija
Ukoliko je operacija neophodna, izbor će zavisiti od dijagnoze i pojedinačne pacijentkinje.
Lampektomija – Uklanjanje tumora i malo okolnog zdravog tkiva može da spreči širenje kancera. Ovo je obično izbor kada je tumor mali i kada ga je lako odvojiti od okolnog tkiva.
Mastektomija – Jednostavna mastektomija podrazumeva uklanjanje lobula, duktusa, masnog tkiva, bradavice, areole i nešto kože. Kod radikalne mastektomija uklanjaju se mišić sa zida grudnog koša i limfni čvorovi u podpazušnoj jami.
Biopsija sentinelnog limfnog čvora – Uklanjanje jednog limfnog čvora (prvog koji je zahvaćen rakom) može da spreči širenje ćelija raka, jer ako je rak dojke dosegao limfni čvor, može da se širi dalje kroz limfni sistem na druge delove organizma.
Disekcija aksilarnih limfnih čvorova – Ukoliko su u sentinelnom limfnom čvoru prisutne ćelije raka, hirurg može da preporuči uklanjanje nekoliko pazušnih limfnih čvorova, kako bi sprečio širenje bolesti.
Rekonstrukcija dojke – Nakon operacije dojke može da se obavi rekonstrukcija dojke tako da ona liči na drugu dojku. Rekonstrukcija može da se obavi i odmah, za vreme mastektomije, ili kasnije. Hirurg može da koristi grudni implant ili tkivo nekog drugog dela tela pacijentkinje.
Radioterapija
Kontrolisane doze zračenja se usmeravaju na tumor da bi uništile ćelije raka. Ako se koristi približno mesec dana nakon operacije, zajedno sa hemoterapijom, može da uništi preostale ćelije raka.
Svaki tretman traje nekoliko minuta, a pacijentkinji može da bude potrebno 3 – 5 tretmana nedeljno, tokom 3 – 6 nedelja, u zavisnosti od cilja i razmere raka.
Vrsta raka dojke diktira vrstu radioterapije koja je najpodesnija, ukoliko je ona uopšte potrebna.
Hemoterapija
Medikamenti poznati kao citostatici mogu da se koriste za uništavanje ćelija raka, ako postoji visoki rizik od rekurencije (ponovne pojave) ili širenja. Ovo je adjuvantna hemoterapija, koja za cilj ima uništavanje preostalih ćelija raka.
Ako je tumor veliki, hemoterapija može da se administrira pre operacije da bi se tumor smanjio i uklanjanje olakšalo. Ovo je neoadjuvantna hemoterapija.
Hemoterapijom se leči i rak koji je metastazirao (proširio se na druge delove organizma), a njome se ublažavaju neki simptomi, naročito u poodmaklim stadijumima.
U nuspojave hemoterapije spadaju mučnina, povraćanje, gubitak apetita, umor, bolna usta, opadanje kose i nešto malo povišena podložnost infekcijama. Lekovima može da se kontroliše većina njih.
Hormonska terapija raka dojke
Hormonska terapija se koristi za lečenje hormonski zavisnih vrsta raka dojke. Tumori koji su nastali iz hormon-senzitivnih tkiva su hormonski zavisni kanceri dojke. Oni se često nazivaju tumorima pozitivnim na estrogenske receptore (ER) i progesteronske receptore (PR).
Antagonisti hormona se normalno koriste nakon operacije, ali ponekad i pre da bi se tumor smanjio.
Za pacijentkinje koje ne mogu da se podvrgnu operaciji, hemoterapiji ili radioterapiji, oni mogu da budu jedina mogućnost lečenja.
Delovanje obično traje i do 5 godina nakon operacije. Ova vrste lečenja nije delotvorna za lečenje tumora koji nisu hormonski zavisni.
Biološki terapija
Ciljani lekovi uništavaju specifične vrste raka dojke. U primere spadaju trastuzumab, lapatinib i bevacizumab. Svi ovi lekovi imaju drugačije namene.
Terapije za rak dojke i druge oblike kancera mogu da imaju teške nuspojave.
Rak dojke smrtnost i prognoze
Prognoze kod raka dojke zavise od stadijuma
Uz lečenje, žena kod koje je dijagnostikovan rak dojke u stadijumu 0 ili I, ima skoro 100% šanse za preživljavanje bar 5 godina.
Ako je rak dijagnostikovan u IV stadijumu, prognoze za petogodišnje preživljavanje su oko 22%.
Redovne kontrole i skrininzi mogu da pomognu kod ranog otkrivanja bolesti. Što se rak ranije otkrije prognoze su bolje i smanjuje se smrtnost.Žene bi o ovim mogućnostima trebalo da razgovaraju sa svojim lekarom.
Napredak u skriningu (primena medicinskih testova u cilju ranog otkrivanja bolesti) i lečenju dramatično je popravio stopu preživljavanja od 1989. godine.Smrtnost je svake godine sve manja.Verovatnoća za umiranje od raka dojke je oko 1 na 37 obolelih, ili 2,7%.
Kad su u pitanju prognoze za preživljavanje u našoj zemlji od ukupnog broja žena kod kojih je dijagnostikovan rak, njih 26% ima rak dojke, a 17,5% od njega i umire.
Prema nekim procenama čak svaka osma žena u Srbiji u toku života oboli od raka dojke, a u Registru Instituta za javno zdravlje Srbije, 2013. godine registrovano je 3.500 novootkrivenih slučajeva, dok je iste godine od ovog malignog oboljenja preminulo 1.600 žena.
Saznanje koji su simptomi raka dojke, prevencija i skrining, odnosno rano otkrivanje, važni su načini za poboljšanje prognoze i najuspešnije oružje da se smanji smrtnost od raka dojke.
Prevencija
Ne postoji način da se rak dojke spreči, ali neke odluke o načinu života mogu značajno da umanje rizik od nastanka raka dojke, kao i drugih organa.
Prevencija raka dojke podrazumeva:
- izbegavanje prekomernog konzumiranja alkohola
- zdrava ishrana koja sadrži dosta svežeg voća i povrća
- dovoljno fizičke aktivnosti
- održavanje zdravog indeksa telesne mase
Kada je dojenje u pitanju, žene bi trebale dobro da razmisle o ovoj mogućnosti, kao i o korišćenju terapije zamene hormona nakon menopauze, jer ovo utiče na rizik.
Preventivna operacija je mogućnost za žene koje spadaju u visokorizičnu grupu.
Nekoliko reči na kraju
- Rak dojke je najčešći oblik raka kod žena.
- Prepoznatljivi simptomi raka dojke su kvržice ili zadebljanja u tkivu dojke, kao i promene na koži ili bradavici.
- Faktori rizika mogu da budu genetske prirode, ali neki faktori načina života, poput unosa alkohola, mogu da povećaju rizik od pojave raka dojke.
- Postoji širok spektar metoda lečenja, uključujući operaciju, radioterapiju i hemoterapiju.
- Brojne izrasline na dojci nisu kancerogene, ali svaka žena koja brine zbog izrasline ili neke promene na dojci, trebalo bi da se obrati lekaru.
