SALMONELA je ime bakterije za koju su svi čuli i s pravom je se plaše!
Kako se prenosi salmonela, da li se možte zaraziti preko jaja i mesa, koji su simptomi trovanja? Kako se leči salmonela i koje posledice ostavlja? U nastavku je sve što treba da znate o ovoj bakteriji….
Šta je salmonela?
Salmonela je veoma česta vrsta bakterije. Reč je o štapićastoj, Gram negativnoj bakteriji koja se lako prilagođava na život i u hladnokrvnim i u toplokrvnim organizmima. Salmonela je jedan od najčešćih uzročnika oboljenja kod ljudi.
Prenos u ljudski organizam se vrši na dva načina. Najčešće se prenosi hranom, obično životinjskog porekla. Tada obično dobijamo gastroenteritis. Međutim, salmonela koja izaziva tifoidnu groznicu se češće prenosi sa osobe na osobu.
U ovom tekstu ćemo detaljnije govoriti o salmoneli. Videćemo kako ona izaziva bolest kod ljudi, kako se bori protiv antibiotika i šta mi možemo učiniti po tom pitanju i kako da ovu bakteriju proterate iz svog doma. Videćemo čak i kako se salmonela ponaša u svemiru!
Postoji više od 2000 vrsta salmonele, ali samo 10-ak sojeva je opasno po ljude. Najčešće, trovanje salmonelom za posledicu ima gastroenteritis, ozbiljnu stomačnu bolest.Salmonela se obično dobija jedenjem sirovog ili nedovoljno kuvanog/pečenog mesa, živine i jaja.
Simptomi trovanja salmonelom
Simptomi trovanja salmonelom variraju u zavisnosti od toga koja vrsta salmonele je izazvala infekciju. U većini slučajeva se javljaju problemi sa varenjem (gastroenteritis), a neki sojevi ove bakterije izazivaju i tifoidnu groznicu.
Kod većine ljudi se simptomi javljaju u roku od 12 do 72 sata nakon konzumacije hrane zaražene bakterijom.
Simptomi obično podrazumevaju grčeve u stomaku, dijareju i povišenu temperaturu. Ovi simptomi se najčešće povlače nakon dva do sedam dana, mada problemi sa dijarejom mogu potrajati i nekoliko meseci. Međutim, u veoma retkim slučajevima, infekcija salmonelom može dovesti i do posledica kao što su dugotrajni bolovi u zglobovima – reaktivnog artritisa, koji se s vremenom može pretvoriti u hronični artritis.
Salmonela simptomi (detaljnije)
8 simptoma trovanja salmonelom
Mučnina
Iako se simptomi trovanja salmonelom najviše osećaju u donjem delu stomaka, mučnina i povraćanje su česti simptomi infekcije. Ponekad je mučnina prosto nepodnošljiva.
Dijareja
Neke infekcije, u koju spada i trovanje ešerihijom koli, mogu izazvati krvavu dijareju. Srećom, iako je sama dijareja čest simptom trovanja salmonelom, ona nije krvava.
Bol u stomaku i grčevi
Creva imaju zadatak da izbacuju štetne materije iz organizma. Ukoliko imate salmonelu, creva će hteti da je izbace što pre. Da bi to postigla, mišići abdomena se snažno kontrahuju, što izaziva grčeve.Kad su u pitanju simptomi trovanja salmonelom grčevi su skoro uvek primetni. Grčevi u stomaku ponekad mogu biti toliko jaki, da lekar posumnja na upalu slepog creva.
Povraćanje
Trovanje salmonelom obično nije ozbiljna bolest, ali može biti fatalna kod nekih ljudi, uključujući decu i starije. Jedna od opasnosti koja vreba je povraćanje, koje u kombinaciji sa dijarejom (koje je takođe simptom trovanja salmonelom) izaziva ozbiljnu dehidraciju. Da biste izbegli opasne posledice, unosite dovoljno tečnosti.
Povišena temperatura
Oko 70% obolelih od salmonele ima povišenu telesnu temperaturu. Ona obično nije previsoka, tj. ne ide preko 38,8 stepeni.
Jeza
Osećaj jeze ide ruku pod ruku sa temperaturom. Ako vam je hladno, lekari preporučuju da se uvučete ispod 2-3 ćebeta i spavate.
Glavobolja
Glavobolja može biti znak trovanja salmonelom, i obično je izaziva povišena temperatura.
Bol u mišićima
Bol u mišićima je ređa nego drugii simptomi, ali se može javiti u slučaju trovanja salmonelom. Ako budete te nesreće, osećaćete bol u stomaku, i ređe u rukama i nogama.
Vrste salmonele
Nisu sve bakterije iz ovog roda iste. Postoji više od 2.500 vrsta salmonele. Svaka od tih vrsta je identifikovana i označena kao drugi serotip. Neki od tih serotipova napadaju samo određene životinje ili se javljaju samo na određenim mestima. Tek oko 100 tipova je odgovorno za većinu salmoneloza kod ljudi.
Određivanje serotipa je veoma važno za istraživanje i kontrolu pojave salmoneloze. U zavisnosti od serotipa, salmoneloza može biti blaga, ali i veoma teška.
Trovanje hranom pogodi oko 550 miliona ljudi u svetu svake godine. Salmonela je odgovorna za preko 90 % trovanja hranom.
Bakterija salmonela prenos
Bakterija salmonela se širi zaraženom hranom, koja nije dobro pripremljena pre jela.Salmonela bakterija živi u crevnom traktu mnogih domaćih životinja poput pilića, pa se zna da se živinsko meso i jaja moraju dobro skuvati/ispeći pre nego što se posluže.
Voće, povrće i morski plodovi mogu biti zaraženi ukoliko zemlja sadrži salmonelu ili raste u blizini kanalizacionih cevi koje se izlivaju u reku/more. Ove namirnice je potrebno dobro oprati i/ili skuvati/ispeći kako bi prenos salmonele bio sprečen.
Kornjače i reptili koje ljudi drže kao kućne ljubimce mogu biti prenosioci salmonele, dok se mačke, psi i glodari mogu inficirati. A bakterija salmonela se sa čoveka na čoveka prenosi lošom higijenom.
Ukoliko ne operete ruke posle vršenja nužde ili pripreme hrane poput sirove piletine, možete preneti salmonelu. A osobe koje su obolele od salmoneloze su jako zarazne.
Ko spada u rizičnu grupu za trovanje salmonelom?
U većini slučajeva, trovanje salmonelom nema teške simptome. Međutim, tri grupe ljudi su posebno podložne ovoj bakteriji. Tu spadaju starije osobe, deca i osobe sa slabijim imunim sistemom (oboleli od HIV-a, oni koji primaju terapiju za rak, imunosupresante i tako dalje).
Dijagnoza
Kako se dijagnostikuje infekcija salmonelom?
Zbog toga što se kod puno različitih oboljenja javljaju isti simptomi kao kod infekcije salmonelom (mučnina, temperatura, grčevi i dijareja), lekar će tražiti da odnesete uzorak stolice u laboratoriju na testiranje. Ukoliko je trovanje ozbiljno, potrebno je obaviti više analiza, kako bi se utvrdilo koji soj salmonele izaziva bolest, tj. koje antibiotike treba prepisati da bi lečenje bilo uspešno.
Salmonela kod dece
Deca imaju veće šanse da se razbole od salmonele pošto se njihovi imuni sistemi tek razvijaju.
Kako se trovanje salmonelom kod dece leči?
Ako vaše dete ima salmonelozu i zdrav imuni sistem, lekar može odlučiti da ne prepiše antibiotike, nego da pusti organizam da se sam izbori sa infekcijom.
Kada se kod dece javi glavobolja, temperatura ili krvava dijareja, odmah treba ići kod doktora, kako bi se uverio da nije u pitanju neka druga bolest.
Ako vaše dete ima salmonelu i povišenu temperaturu, možete mu dati paracetamol, za smanjenje temperature i ublažavanje grčeva. A kao što je slučaj kod svake infekcije koja izaziva dijareju, važno je da nadomešćujete izgubljene tečnosti, posebno kod dece kako biste izbegli dehidraciju.
Važnost pranja ruku
Prilikom pravilnog pranja ruku ubijaju se bakterije, uključujući salmonelu. Ali, da biste pravilno oprali ruke, potrebno je da ih trljate sapunom barem 20 sekundi.
Kako se leči salmonela ?
Lečenje salmoneloze
Simptomi salmoneloze variraju od blagih do teških, te će od toga zavisiti i lečenje.
Kada nastupe samo blagi simptomi, ne preporučuju se antibiotici, jer u tom slučaju bakterija postaje otporna na ovaj lek, a primanje antibiotika u situacijama kad to nije neophodno samo stvara rezistenciju na antibiotike. Međutim, ako osoba spada u rizičnu grupu, preporučuje se lečenje salmoneloze antibioticima. Antibiotici se daju i u slučajevima kada se infekcija raširi van probavnog trakta.
Salmonela u trudnoći
Salmoneloza je dovoljno neprijatna sama po sebi, ali ako se od nje oboli dok ste u drugom stanju, ne samo da može biti ozbiljna, nego i opasna po život.
Kako se leči salmoneloza tokom trudnoće ?
Postoji nekoliko opcija koje vam doktor može preporučiti za ublažavanje simptoma i lečenje same infekcije:
- antibiotici: kada se bakterija proširi i zahvati krvotok, prepisuju se određeni antibiotici odobreni za trudnice
- nadoknađivanje tečnosti: ako ste zbog dijareje dehidrirali, lekar će vas poslati na infuziju za što brži povratak tečnosti
U slučaju trovanja salmonelom tokom trudnoće, postoj opasnost po bebino zdravlje. Vaš organizam je u stanju da se sam izbori sa salmonelom, ali pošto u sebi nosite još jedan život, ukoliko posumnjate da iate salmonelozu, odmah idite kod lekara.
Postoji hrana u kojoj se najčešće nalazi salmonela, te bi je trebalo izbegavati. Tu spadaju:
- sirovo ili nedovoljno dobro kuvano/pečeno meso, živina i riba
- sirova ili nedovoljno dobro kuvana/pečena jaja ili hrana pravljena sa jajima
- nepasterizovano mleko, mlečni proizvodi i sok, ili hrana pravljena od ovih sastojaka
- hrana koja dolazi u kontakt sa životinjskim izmetom u zemlji kojoj raste ili vodi kojom se zaliva
Može li salmonela postati otporna na antibiotike?
Otpornost na antibiotike postaje sve veći problem u svetu. Kod netipičnih serotipa, tek 5% bakterija je otporno na pet ili više vrsta antibiotika. Međutim, dve trećine češćih serotipa je u određenoj meri otporno na antibiotik Ciprofloksacin. Ovi serotipi su otporni i na većinu drugih antibiotika koji se često koriste za lečenje bakterijskih infekcija.
Koliko su antibakterijski sapuni zaista korisni?
Možda koristite antibakterijske sapune kako biste smanjili verovatnoću od infekcija. Uništavanje bakterija ne može da škodi, zar ne?
Međutim, američka Agencija za hranu i lekove kaže da to nije uvek slučaj. Nema dokaza da su antibakterijski sapuni efikasniji od običnih sapuna u sprečavanju većine oboljenja.
Štaviše, upotreba antiseptičkih sapuna uništava određene bakterije, dok nema efekta na neke druge. Ta praksa može dovesti do širenja tzv. super bakterija, koje su otpornije na antibiotike, pa samim tim i štetnije za ljudsko zdravlje.
Mada je većini ljudi sasvim logično da antibakterijski sapuni mogu samo da donesu korist, dugoročno gledano, oni čine više štete nego koristi.
Trovanje hranom i salmonela
Infekcije salmonelom se najčešće javljaju u vidu trovanja hranom. Zapravo, preko 95% infekcija dolazi u vidu hrane koju jedemo. Proizvodi životinjskog porekla – govedina, svinjetina, piletina, mleko, jaja – su najčešći izvori salmoneloze, ali se ova bakterija može preneti i povrćem.
Da bi se trovanje hranom sprečilo, svaki korak u preradi hrane se mora pažljivo kontrolisati. Berba, klanje, prerada i priprema hrane se moraju obavljati u higijenskim uslovima. Zato je Svetska zdravstvena organizacija navela pet pravila za osobe koje pripremaju hranu, kako u restoranima, tako i kod kuće:
- održavajte hranu što čistijom
- dobro skuvajte meso i povrće
- držite hranu na optimalnoj temperaturi
- držite sirovu i termički obrađenu hranu odvojeno
- proveravajte čistoću vode i pripremajte hranu u čistom posuđu
Koliko je česta salmonela u jajima?
Infekcije salmonelom iz sirovih jaja su možda najčešći oblik zaraze ovom bakterijom. Ove infekcije se najčešće javljaju zbog Salmonelle enteritidis. Oko 80 procenata svih zaraženih jaja je zaraženo upravo ovom bakterijom. Razlog tome je to što Salmonella enteritidis može zaraziti jajnike kokoške koja leže jaja, a zaražena kokoška uopšte ne mora pokazivati simpotme infekcije.
Smatra se da se u jednom od svakih 3.600 jaja nalazi određeni broj bakterija. Međutim, preko 85% od svih zaraženih jaja ne predstavljaju nikakav rizik za ljude ako se pravilno čuvaju i termički obrađuju. Zato se trovanje salmonelom iz jaja danas i relativno ređe javljaju.
Pasterizacija i čuvanje jaja
Pasterizacija jaja se relativno retko radi. Da bi se jaja pasterizovala, neophodno je da budu u vrućoj vodi dovoljno dugo da se unište sve bakterije u njima, ali ne dovoljno dugo da bi se jaje skuvalo.
Kada se započelo sa pasterizacijom jaja u SAD, broj obolelih od salmoneloze je pao za čak dve trećine.
Pravilno čuvanje jaja je veoma važno za sprečavanje trovanja hranom. Odlaganje jaja na hladno mesto manje od 12 sati nakon izleganja drastično smanjuje šanse od trovanja.
Termička obrada hrane i prevencija salmoneloze
Da li nas kuvanje i prženje mesa štiti od salmoneloze? Možda i najvažniji korak u prevenciji trovanja hranom jeste adekvatna temperatura kuvanja, odnosno prženja. Najbolje je ako imate termometar kojim možete meriti temperaturu tokom termičke obrade. Adekvatna temperatura zavisi od toga šta pripremate:
- jagnjetinu, teletinu, govedinu i svinjetinu ne bi trebalo kuvati na ispod 62°C
- mleveno meso (bilo koje) bi trebalo kuvati/pržiti na najmanje 70°C
- perad (piletinu, ćuretinu) bi trebalo kuvati/pržiti na najmanje 72°C
- riba se može pripremati na 60°C
- supa i sos bi trebalo da proključaju
- ostatke podgrevajte na najmanje 75°C
Salmonela i hrana koja se ne obrađuje termički
Čak i ako ste vegan, pa ne jedete jaja niti meso, i dalje postoji rizik od zaraze salmonelom. Ova bakterija se lako može naći na voću, povrću, u puteru od kikirikija i još nekim prerađenim namirnicama.
Zato budite oprezni pri pripremanju hrane, pogotovo leti. Kako temperatura raste, tako se bakterije lakše razmnožavaju. Kada jedemo na otvorenom (piknik, roštilj u dvorištu), rizik od dobijanja salmonele se povećava. Uvek stavite sve ostatke hrane u frižider. Kada pripremite hranu, odmah je pojedite– ako je prošlo više od sat ili dva nakon pripreme, a niste je stavili u frižider, postoji velika verovatnoća od trovanja.
Tu su i mere predostrožnosti koje treba poštovati u svako doba godine. Redovno perite ruke i dezinfikujte pribor za kuvanje, dasku za sečenje i radne površine. Držite meso odvojeno od drugih namirnica i u frižideru i van njega. Ako ste imali dijareju ili ste povraćali, nemojte pripremati hranu.
Da li kućni ljubimci mogu da se zaraze salmonelom?
Svaka životinja je potencijalni nosilac salmonele. Dakle, tu spadaju i psi i mačke. Međutim, neke životinje su češće nosioci ove bolesti. Tu spadaju žabe, kornjače, pilići i pačići.
Reptili i amfibije su verovatno najčešći nosioci ove bakterije. Procenjuje se da je 2015. godine preko 200 ljudi zaraženo kontaktom sa malim kornjačama, a mnogi od tih ljudi nisu ni dodirnuli kornjaču.
Pošto kućni ljubimci mogu biti nosioci salmonele, uvek temeljno operite ruke sapunom i toplom vodom nakon maženja sa ljubimcem. Održavajte mesto za ljubimca čistim i povremeno ga dezinfikujte odgovarajućim dezinficijensima. Izbegavajte da jedete kada su vam životinje u blizini.
Salmonela u svemiru
Kada je grupa naučnika ispitivala kako se pojedini mikroorganizmi razmnožavaju u svemiru, salmonela ih je doslovno zapanjila. U poređenju sa uzorcima bakterije na zemlji, salmonela je u svemiru bila daleko opasnija.
To je dokazano tako što je miševima ubrizgan deo uzorka iz svemira. Miševi koji su dobili tu salmonelu su umrli veoma brzo i uz manju “dozu” bakterija u odnosu na miševe koji su zaraženi salmonelom koja je odgajana u laboratorijskim uslovima na zemlji.
Otkriće ove neobične činjenice je dovelo do toga da naučnici promene mišljenje o dugotrajnim putovanjima kroz svemir. Nemoguće je potpuno dezinfikovati svemirske brodove jer ljudi na i u svom telu imaju milione bakterija. To znači da ćemo morati da se pozabavimo traženjem leka za ove opasne mikroorganizme pre nego što rešimo da putujemo van Zemljine orbite.
Salmonela: borac protiv raka?
Kada neko pomene salmonelu, svi pomislimo na trovanje hranom. Zato verovatno treba pomenuti i jednu stvar za koju salmonela može biti veoma korisna. Jedan naučnik iz Kalifornije aktivno proučava uticaj patogenih mirkoorganizama na karcinom. Profesor Džef Hesti sa univerziteta u San Dijegu je “isprogramirao” ove bakterije tako da ne izazivaju trovanje kod ljudi, već da napadaju kancerogene ćelije u telu.
Ako i kod ljudi salmonela bude uništavala tumore onoliko uspešno kao što to radi kod miševa, možda je to budućnost lekova za rak. Takođe, ispostavilo se da je salmonelu relativno lako programirati da oslobađa neke lekove u određeno vreme, što može biti od velike koristi osobama sa hroničnim oboljenjima, kao što su dijabetes i povišeni pritisak.
Autor teksta Dr. Aleksandar Stankovic
