SJOGRENOV SINDROM je poremećaj žlezda zaduženih za lučenje tečnosti (suznih, pljuvačnih).Kod Sjogrenovog sindroma u ove žlezde dospevaju limfociti (vrsta belih krvnih zrnaca). To dovodi do toga da one luče manje tečnosti, što dovodi do suvih očiju i usta.
U nekim slučajevima, limfociti dospevaju u pluća,bubrege, nervni sistem, jetru i creva.Pošto ovom bolešću mogu biti pogođeni razni organi, javljaju se i raznoliki simptomi.
Sjogrenov sindrom se najčešće javlja kod ljudi koji imaju neko reumatsko oboljenje (reumatski artritis, sistemski eritremski lupus, sklerodermiju, polimiozitis ili dermatomiozitis). Tada je reč o sekundarnom Sjogrenovom sidromu.
Kada se bolest javi, a nije prisutno nikakvo reumatsko oboljenje, reč je o primarnom Sjogrenovom sindromu.
Sjogren sindrom se može javiti kod svakoga, ali se najčešće javlja kod starijih žena.
Uzroci Sjogrenovog sindroma
Uzrok Sjogrenovog sindroma nije poznat. Infiltracija limfocita u žlezde koje luče vodu se može javiti kao autoimuni odgovor. To znači da imuni sistem greškom napada ćelije u sopstvenom organizmu. Limfociti mogu oštetiti žlezde. Šta dovodi do toga nije poznato, ali se smatra da je reč o kombinaciji genetskih i environmentalnih faktora.
Sjogrenov sindrom simptomi
Koji su znaci i simptomi Sjogrenovog sindroma ?
Glavni znaci i simptomi koji definišu Sjogrenov sindrom su suve oči (kseroftalmija) i suva usta (kserostomija). Ponekad dolazi i do suvoće kože, disajnih puteva i sluzokože u nosu i vagini.
Suva usta mogu izazvati
- poteškoće sa žvakanjem i gutanjem
- nemogućnost da se jede suva hrana, te se ona lepi za nepce
- ispucao i bolan jezik ili jezik koji se lepi za nepce
- suvo grlo koje pecka i izaziva suv kašalj
- buđenje noću zbog potrebe da se pije voda
- poteškoće sa se govori duže vreme
- promuklost
- veći rizik od kvarenja zuba i periodontalnih oboljenja
- promene čula ukusa
- probleme ako mora dase nosi proteza
- pukotine i crvenilo u uglovima usana
Suve oči mogu izazvati
- crvenilo, svrab i bol u očima
- peckanje u očima i osećaj da su pune peska
- slepljene kapke nakon buđenja
- zamagljen vid
- osetljivost na svetlost (fotofobija), što otežava čitanje ili gledanje televizije
- oštećenje rožnjače
Gotovo svaki organ u telu može biti pogođen. Simptomi zavise od toga koje organe je napala bolest i obično uključuju nešto od sledećeg:
- Bolni otoci parotidnih (pljuvačnih) žlezda: ove žlezde se nalaze iza uha i vilice.
- Umor, koji može biti toliko jak da utiče na svakodnevne aktivnosti.
- Bol u zglobovima (artralgija) i povremeno oticanje zglobova (artritis).
- Suva koža koja svrbi.
- Crvnekaste lezije koje se mogu povremeno javiti na nogama: one se javljaju zbog upale krvnih sudova u koži.
- Povremena diskoloracija prstiju na rukam i nogama (Rejnoov fenomen).
- Bolan seksualni odnos (dispareunija).
- Suv kašalj.
- Problemi sa gutanjem.
- Rekurentni bronhitis i pneumonija.
- Gorušica i kiselina.
- Jak bol u stomaku koji se može javiti zbog pankreatitisa ili kamena u ububregu.
- Upala bešike, što izaziva često mokrenje, bol u donjem stomaku i bolno mokrenje.
- Tiroidne bolesti se takođe mogu javiti kod Sjogrenovog sindroma.
Simptomi su kod većine osoba blagi, ali ponekad su i prilično ozbiljni. Ponekad se simptomi poboljšavaju, pogoršavaju ili potpuno nestaju.
Suva usta i oči ne znače uvek da osoba ima Sjogrenov sindrom. Ovi simptomi su česti i mogu se lako javiti kod drugih oboljenja, zbog upotrebe nekih lekova i zbog anksioznosti. Veoma je važno razmotriti i druga moguća oboljenja koja izazivaju ove simptome. Suvoća može biti rezultat normalnih promena u žlezdama i tkivima koje se javljaju za starenjem, zbog zračenja glave ili vrata, limfoma, sarkoidoze, hepatitisa C, infekcije HIV virusom, karcinoma, infekcije ljudskim T-limfotropnim virusom, inflamatornih oboljenja, infekcija i lekova.
Povezano> Rešenja za suva usta od kojih ćete se odmah osećati bolje
Lečenje Sjogrenovog sindroma
Ne postoji klasičan lek za Sjogrenov sindrom, tako da je lečenje simptomatsko i u lakšim slučajevima se svodi na ublažavanje suvoće.Lečenje je usmereno na ublažavanje simptoma.
Ako imate Sjogrenov sindrom verovatno ćete morati da idete kod nekoliko specijalista.
- Lekar opšte prakse će procenjivati izveštaje specijalista i prepisivati vam terapiju.
- Reumatolozi su najkvalifikovanijii za lečenje Sjogrenovog sindroma i većine komplikacija ovog sindroma.
- Oftalmolozi mogu dijagnostikovati probleme sa rožnjačom i proceniti stepen oštećenja oka. Ako je neophodno, oftalmolog će uraditi operaciju kako bi uklonio ili sprečio oštećenje oka. Takođe, oftalmolozi mogu proceniti šta je uzrok suvih očiju (alergije, iritacija zbog kontaktnih sočiva).
- Otorinolaringolozi (specijalisti za uho, grlo i nos) se uključuju ako je potrebno uraditi biopsiju pljuvačnih žlezda kako bi se postavila dijagnoza. Takođe, upala sinusa (sinusitis) se češće javlja kod pacijenata sa Sjogrenovim sindromom.
- Stomatolozi su zaduženi za oralno zdravlje.
- Ostali subspecijalisti se uključuju po potrebi, u zavisnosti od komplikacija.
Kada potražiti lekarsku pomoć?
Ako vam suva usta, grlo i oči predstavljaju velik problem, obratite se svom lekaru. Otečene i bolne parotidne žlezde su takođe jaka indikacija za posetu lekaru. Posetite oftalmologa ako su vam oči često suve i peckaju vas.
Dijagnoza Sjogrenovog sindroma
Pošto simptomi Sjogrenovog sindroma mogu da se jave zbog mnoštva drugih oboljenja, često dolazi do postavljanja pogrešne dijagnoze ili se dijagnoza uopšte ne postavlja.
- Da biste pravilno identifikovali uzrok simptoma, lekar će vam tražiti da što detaljnije opišete simptome, pregledati vašu ličnu i porodičnu anamnezu, pitati da li pijete neke lekove i suplemente i pitati vas za vaše navike i način života.
- Lekar će uraditi temeljan fizički pregled kako bi pokušao da otkrije zbog čega su se javili simptomi.
Laboratorijski testovi: ne postoji nijedan laboratorijski test koji može da potvrdi ili opovrgne dijagnozu Sjogrenovog sindroma. Testiranje se fokusira na identifikaciju mogućih uzroka (npr. reumatskog artritisa). Ovim testovima može da se utvrdi da li je prisutno oboljenje nekog unutrašnjeg organa. Lekar će vas verovatno poslati kod reumatologa da on proceni stanje.
- Kompletna krvna slika: krvna slika je obično normalna, s tim što hemoglobin može biti nizak (anemija). Nizak broj leukocita ili krvnih pločica može ukazivati na lupus.
- Biohemijske analize pomažu u identifikaciji oboljenja jetre i bubrega, kao i disbalansa elektrolita.
- Elektroforeza proteina seruma.
- Reumatoidni faktor (RF): test za reumatoidni faktor, koji se ne koristi isključivo za identifikaciju reumatskog artritisa, je pozitivan kod čak 80-90 procenata osoba sa Sjogrenovim sindromom. Često je pozitivan i kod osoba sa drugim autoimunim oboljenjima.
- Antinuklearna antitela (ANA): antinuklearna antitiela su prisutna kod mnogih pacijenata sa autoimunim bolestima, uključujući sistemski lupus i Sjogrenov sindrom. Mnoga antitela mogu dovesti do toga da ANA test bude pozitivan, a neka od njih se uglavnom javljaju kod Sjogrenovog sindroma. Ponekad se zovu i Sjogrenova antitela i to su anriRo/SA-a i anti-La/SS-B antitela. Rezultati ANA testa su pozitivni kod 50-75 posto osoba sa Sjogrenovim sindromom. Odsustvo ovih antitela ne isključuje Sjogrenov sindrom.
- Tireostimulišući hormon: kod osoba sa Sjogrenovim sindromom se češće javlja autoimuni hipotiroidizam u odnosu na zdrave ljude.
- Ant-HCV antitela (antitela hepatitisa C).
- Antitela HIV virusa.
- Antitela za ljudski T-limfotropni virus.
Testovi pljuvačnih žlezda: nekoliko testova može odrediti uzrok suvoće usta.
- Biopsija: ovo je najprecizniji test za utvrđivanje postojanja Sjogrenovog sindroma. Uzorak tkiva se obično uzima kroz mali rez na unutrašnjoj strani usne. Tkivo se pregleda u laboratoriji. Tokom testa se proverava da li je došlo do infiltracije limfocita.
- Sijalografija: za ovu vrstu rendgenskog snimka se koristi kontrastno sredstvo kako bi se bolje videle pljuvačne žlezde. Ovo je posebno korisno za pronalaženje blokade ili suženja u pljuvačnim kanalima.
- Scintigrafija pljuvačnih žlezda: ovim testom se meri lučenje pljuvačke.
- Sijalometrija: ovim testom se meri količina izlučene pljuvačke u određenom vremenskom periodu.
Testovi očiju: ako imate suve oči, verovatno ćete morati na pregled kod oftalmologa. Lekar će sprovesti niz testova kako bi odredio uzrok simptoma i stepen oštećenja očiju.
- Širmerov test: ovim testom se meri lučenje suza.
Ostali testovi: ako postoji potreba, uradiće se biopsija drugih tkiva (bubrega, creva, pluća, limfnih čvorova).
Prirodni načini lečenja Sjogrenovog sindroma
Veći deo tretmana Sjogrenovog sindroma je usmeren na ublažavanje simptoma. Vaš lekar će vam predložiti terapiju i odrediti šta vama lično najviše odgovara.
Veoma je važno da sami procenite da li vam se simptomi pogoršavaju na poslu, kod kuće ili kada ste napolju, jer ćete tako lakše identifikovati šta deluje kao okidač za pojavu simptoma.
Pitajte svog lekara koji vam sve lekovi mogu pogoršati stanje ako pijete lekove za neku drugu bolest. Ako vam nešto od toga stvara probleme, potražite alternativu. Lekovi koji često pogoršavaju stanje kod suvih usta i suvih očiju su:
- antihistaminici
- dekongestanti
- antidepresivi
- diuretici (lekovi za izbacivanje vode)
- trankilizatori
- neki lekovi za snižavanje pritiska
- neki lekovi protiv dijareje
- neki antipsihotici
Ovi saveti vam mogu pomoći u sprečavanju suvih očiju:
- Svesno treptnite po nekoliko puta u minuti dok čitate ili radite za računarom. Spustite monitor ispod nivoa očiju kako biste smanjili opterećenje na oči.
- Zaštitite svoje oči od loših vremenskih uslova.
- Koristite ovlaživač vazduha u prostorijama u kojima provodite mnogo vremena, uključujući spavaću sobu. U ovlaživač uvek sipajte destilovanu vodu.
- Nemojte pušiti i izbegavajte zadimljene prostorije.
- Ako se šminkate, nanosite šminku samo na gornji kapak i vrh trepavica kako vam ne bi dospela u oči.
- Upotreba kontaktnih sočiva može pogoršati stanje kod suvih očiju i čini oči podložnijim infekcijama.
Ovi saveti vam mogu pomoći da ublažite suvoću usta i komplikacije koje se mogu javiti:
- Ako vam se usta suše, pijte više vode i uvek nosite sa sobom flašicu vode. Uvek pored kreveta držite čašu vode kako biste noću ovlažili usta.
- Ovlaživač vazduha u spavaćoj sobi će vam ublažiti problem sa suvim ustima. Redovno ga čistite i menjajte vodu.
- Žvakanje žvake bez šećera će stimulisati lučenje pljuvačke.
- Izbegavajte upotrebu vodica za ispiranje usta koje sadrže alkohol, jer one mogu dovesti do isušivanja usta. Umesto toga, ispirajte usta vodom nekoliko puta na dan.
- Perite zube pastom koja sadrži fluoride nakon svakog obroka i pred spavanje. Paste koje ne pene manje suše usta.
- Izbegavajte hranu koja sadrži šećer, jer ona izaziva kvarenje zuba. Kada jedete slatku hranu, odmah operite zube.
- Ako nosite protezu, dezinfikujte je što češće.
- Redovno pregledajte usta i na svaki simptom infekcije se obratite svom stomatologu.
Lečenje Sjogrenovog sindroma
Mnogi lekovi za ublažavanje simptoma Sjogrenovog sindroma se mogu kupiti i bez recepta. Uglavnom je potrebno isprobati više lekova i utvrditi koji najbolje ublažava simptome.
Veštačke suze
Veštačke suze se koriste za ublažavanje problema sa suvim očima. Ovakvi proizvodi uglavnom nemaju nuspojava i mogu se koristiti po potrebi. Kupuju se bez recepta. Svi sadrže vodu, soli, zgušnjavajuće agense i stabilizatora.
Veštačka pljuvačka
Veštačka pljuvačka se može koristiti za ublažavanje suvoće usta. Neki ljudi loše reaguju na ovakve preparate (nemojte ih koristiti ako vam smetaju).
Ostale metode za lečenje
Suvoća vagine, nosa i kože se može ublažiti lekovima za topikalnu primenu.
- Losioni i kreme namenjeni suvoj koži vam mogu pomoći kod problema sa kožom.
- Slani sprejevi za nos održavaju vlažnost u nosu. Dekongestanti se ne preporučuju, jer oni pojačavaju suvoću.
- Vaginalni lubrikanti se koriste za ublažavanje suvoće vagine.
- Ženama u postmenopauzi se u nekim slučajevima preporučuju kreme sa estrogenom.
- Žene sa Sjogrenovim sindromom imaju veći rizik od gljivičnih infekcija vagine, tako da se uvek preporučuje lečenje bez odlaganja ako se primete simptomi takvih infekcija.
- Gorušica se kod osoba sa Sjogrenovim sindromom leči isto kao i kod grugih ljudi.
- Zamor je simptom za sebe i obično ga prate loša koncentracija, bolovi u mišićima i problemi sa pamćenjem. Ovakvi simptomi se javljaju i kod fibromijalgije, tako da je najbolje da vam lekar potvrdi dijagnozu.
Lekovi za Sjogrenov sindrom
Sistemski tretman
Lekovi koji pojačavaju lučenje pljuvačke: mogu se koristiti ako topikalni lekovi ne pomažu kod suvih usta. Najčešća nuspojava je pojačano znojenje.
Nesteroidni antiinflamatorni lekovi: ublažavaju upalu i bolove. Treba ih koristiti oprezno ako imate alergiju na aspirin ili neku bolest bubrega. Ako ste stariji od 65 godina, imate čir na želucu, koristite steroide ili antikoagulanse, pušite ili pijete alkohol, pitajte lekara za preporuku oko lekova. Dugoročna upotreba ovih lekova se povezuje sa povećanim rizikom od infarkta miokarda.
Upala gornjih disajnih puteva se može lečiti lekovima za razbijanje sluzi.
Antireumatski lekovi: ovi lekovi se koriste za lečenje reumatskog artritisa i drugih reumatskih oboljenja koja ne reguju na nesteroidne antiinflamatorne lekove.
Imunosupresanti: ovi lekovi se prepisuju osobama sa Sjogrenovim sindromom kod kojih se razvije komplikacija na nekom vitalnim organu. Ovi lekovi imaju niz nuspojava, tako da je jako važno da vam ih preporuči lekar specijalista. Ako uzimate imunosupresante moraćete redovno da radite testove krvi kako biste pratili stanje.
Operacija kod Sjogrenovog sindroma
Sjogrenov sindrom se ne može lečiti operacijom. Plunktalna okluzija se radi kako bi se pospešilo zadržavanje suza, ali ne uvek.
Ako idete na bilo kakvu operaciju i potrebno je da primite anesteziju, obavestite lekare o tome. Pod opštom anestezijom se povećava rizik od nakupljanja sluzi u dusajnim putevima. Lekovi koji se koriste kao anestetici dodatno isušuju disajne puteve, tako da je bitno da anesteziolog zna za to.
Prevencija Sjogrenovog sindroma
Ne postoji način da se spreči Sjogrenov sindrom.
Sjogrenov sindrom alternativa
Alternativna medicina predlaže puno tretmana koji ublažuju razne simptome Sjogrenovog sindroma. Izlistaćemo neke od njih.
Hidratacija
Obzirom da zbog ovog sindroma telo ne može da pravi i izbacuje tečnost kroz prave žlezde, dodavanje vode u svakodnevnu ishranu puno pomaže u obuzdavanju ove bolesti. Osim što pijete vodu, jedite hranu koja sadrži više vode kao što su tikvice, rotkvice, celer, paprika i spanać.
Ovlaživači prostora
Ovlaživači prostora su odlična alternativa za veštačke suze i pljuvačku.Malo šta je toliko iritantno kao osećaj da ste se probudili u sred noći sa toliko suvim ustima da jedva možete da dišete. Nažalost, ovo se dešava mnogim ljudima koji pate od Sjogrenovog sindroma, pa da biste izbegli ovo stanje, stavite ovlaživač vazduha u spavaću sobu. Ovako ćete bolje spavati tokom noći, i budićete se sa više vlage u vazduhu i telu.
Suplementacija vitaminom D
Iako se direktna veza teško uspostavlja, otkriveno je da pacijenti oboleli od Sjogrenovog sindroma često imaju manjak D vitamina, što može pogoršati simptome bolesti. Zato lekari tako često preporučuju dodavanje vitamina D u ishranu, u vidu suplemenata ili namirnica koje ga sadrže u većim količinama, kao što su spanać, soja i riba.
Vitamin E
Ulje vitamina E se godinama koristi za hidrataciju kože i drugih delova tela, pa ima smisla što doktori često preporučuju svojim pacijentima da poču da unose E vitamin u većim količinama. I ovde postoje opcije, dakle možete ga uzimati u obliku kapsula, ili dodajte namirnice bogate vitaminom E u ishranu, kao što su bademi, kelj i senf.
Sjogrenov sindrom i trudnoća
Obzirom da je u pitanju retko oboljenje, većina trudnica se zbuni kada čuju od lekara da su dobile Sjogrenov sindrom.Sjogrenov sindrom u trudnoći izlaže bebu većem riziku od neonatalnog lupusa, problema sa srcem i smrti.
Prognoza i komplikacije
Većina ljudi kod kojih se razvio Sjogrenov sindrom nema većih problema, jer bolest obično ne zahvata vitalne organe. Osobe koje uz Sjogrenov sindrom imaju još neku bolest obično dobijaju prognozu u skladu sa tom bolešću. Sjogrenov sindrom ima potencijalno ozbiljne komplikacije. Tu spadaju:
- Limfom: reč je o karcinomu limfnog sistema koji zahvata limfne čvorove. Nekoliko naučnih istraživanja je pokazalo da je rizik od limfoma veći kod osoba sa Sjogrenovim sindromom nego kod zdravih osoba. Prosečno vreme između postavljanja dijagnoze Sjogrenovog sindroma i pojave limfoma je sedam i po godina. Najčešći simptom limfoma je veliki otok na vratu, ispod pazuha ili na preponama. Ostali simptomi su bol, obamrlost ili trnci u ruci ili nozi, umor, povišena temperatura, noćno znojenje i nagao gubitak kilograma.
- Infekcija parotidne (doušne) žlezde: simptomi su otok, bol i crvenilo na jednoj strani lica, duž vilice. Tople obloge i masaža mogu pomoći u sprečavanju ovakvih komplikacija.
- Tumor parotidne žlezde.
- Problemi sa potomstvom: kod dece osoba sa Sjogrenovim sindromom je prisutan veći rizik od lupusa i urođenog srčanog bloka
Autor teksta Dr. Marina Stojkovic
