Šta je plućna embolija a šta infarkt pluća  ? Plućna embolija je iznenadno blokiranje velikog krvnog suda (arterije) u plućima, što se najčešće dešava od strane krvnog tromba. Zato se ovo stanje drugačije naziva tromboembolija pluća. U većini slučajeva, ovaj tromb u plućima je mali i nije smrtonosan, ali može da ošteti pluća. Međutim, ako je tromb na plućima veliki i zaustavlja tok krvi do pluća, može biti smrtonosan. Brz tretman može spasiti život ili smanjiti rizik od budućih problema. Šta je infarkt pluća ? Infarkt pluća je smrt jednog ili više delova tkiva pluća usled lišavanja adekvatnog dotoka krvi. Sekcija mrtvog tkiva se naziva infarkt. Prestanak ili smanjivanje protoka krvi rezultira obično od opstrukcije krvnih sudova koji ishranjuju pluća. Opstrukcija može biti krvni ugrušak koji se formirao u bolesnom srcu i otputovao u krvotok u plućima, ili vazdušni mehurići u cirkulaciji ili blokada može biti putem ugruška koji se formirao u samom krvnom sudu i ostao na mestu gde je formiran (takav ugrušak se zove tromb, u ovom slučaju to je tromb u plućima). Obično, kada su pluća zdrava, takve blokade ne prouzrokuju smrt tkiva, budući da krv pronalazi svoj alternativni put. Ako su pluća preopterećena, inficirana ili neadekvatno snabdevena vazduhom, infarkt pluća može pratiti blokadu krvnog suda.

Embolija pluća uzroci

U većini slučajeva, embolija pluća je izazvana krvnim ugruškom u nozi koji se razbija i putuje do pluća – dakle, tromb u plućima je osnovni uzrok za plućnu emboliju. Tromb u veni neposredno ispod površine kože verovatno neće izazvati probleme. Ali, ukoliko postoji tromb u dubokim venama (duboka venska tromboza), to može dovesti do plućne embolije. Druge stvari mogu da blokiraju arterije, kao što su tumori, mehurići, amnionska tečnost ili masti koje se oslobađaju u krvnim sudovima kada se polomi kost. Ali, to su retki slučajevi u praksi. Šta povećava rizik od plućne embolije ? Sve što čini verovatnijim da se nađe tromb na plućima, povećava rizik od plućne embolije. Neki ljudi su rođeni sa krvlju koja prebrzo stvara ugruške. Druge stvari koje mogu povećati rizik za emboliju pluća su: – Biti neaktivan duži vremenski period. Ovo se može dogoditi kada treba da ostanete u krevetu posle operacije ili ozbiljne bolesti, ili kada sedite duže vreme tokom letenja ili vožnje auto-putem. – Nedavna operacija koja je uključivala noge, kukove, stomak ili mozak. – Neke bolesti, kao što su rak, srčana insuficijencija, moždani udar ili teške infekcije. – Trudnoća i porođaj (naročito ako ste imali carski rez). – Uzimanje kontraceptivnih pilula ili hormonske terapije. – Pušenje. Takođe ste pod većim rizikom za tromb u plućima ili bilo gde u telu ako ste starija odrasla osoba (pogotovo stariji od 70 godina) ili ekstremno gojazni.

Embolija pluća simptomi          

Kada je u pitanju embolija pluća simptomi su:

• Iznenadno kratak dah
• Oštar bol u grudima koji se pogoršava kada osoba kašlje ili duboko udahne
• Kašalj koji dovodi do roze obojene, penaste sluzi.

Kada je u pitanju plućna embolija simptomi mogu biti više opšti. Na primer, osoba se može osećati uznemireno ili kao da je na ivici, znoji se, oseća vrtoglavicu ili nesvesticu, ili ima ubrzane otkucaje srca ili palpitacije. Ukoliko se jave ovi simptomi embolije pluća, potrebno je javiti se kod lekara odmah, pogotovo ako su simptomi iznenadni i teški. Povezano> Emfizem pluća klinička, slika, lečenje, prognoza, smrtnost

Dijagnoza

Kako se dijagnostikuje plućna embolija? Često je teško dijagnostifikovati plućnu emboliju. To je zato što su simptomi slični mnogim drugim zdravstvenim problemima, poput srčanog udara, napada panike ili upale pluća. Lekar će obaviti fizički pregled i postaviti pitanja o vašem zdrvstvenom stanju i simptomima. Ovo pomaže lekaru da odluči da li imate visok rizik od plućne embolije. Na osnovu vašeg rizika, možda ćete imati testove za traženje krvnih ugrušaka ili isključiti druge uzroke simptoma. Testovi koji se često rade ako imate otežano disanje ili bol u grudima su: - Rentgen grudnog koša. Rezultati mogu isključiti prošireno srce ili upalu pluća kao uzrok vaših simptoma. Ako je rendgen grudnog koša normalan, možda će vam trebati drugi testovi. - Elektrokardiogram (EKG). Ovim testom se beleži električna aktivnost srca. Rezultati EKG-a pomoći će u isključivanju mogućeg srčanog udara.

Plućna embolija lečenje

Lekari obično leče plućnu emboliju sa lekovima pod nazivom antikoagulansi. Oni se često nazivaju razređivači krvi, ali oni baš i ne razređuju krv. Oni sprečavaju formiranje novih ugrušaka i sprečavaju rast postojećih ugrušaka. Dakle, antikoagulantna terapija za plućnu emboliju je prvi i osnovni tretman izbora. Većina ljudi koristi razređivače krvi nekoliko meseci. Ljudi sa visokim rizikom za formiranje krvnih ugrušaka možda treba da uzimaju ove lekove do kraja života. Ako su simptomi plućne embolije teški i opasni po život, mogu da se koriste lekovi za “razbijanje” ugrušaka koji se zovu trombolitici. Ovi lekovi mogu brzo da rastvore ugruške, ali oni povećavaju rizik od ozbiljnih krvarenja. Druga opcija je operacija ili minimalno invazivna procedura za uklanjanje ugrušaka (embolektomija). Neki ljudi ne mogu da uzimaju razređivače krvi, ili oni formiraju tromb uprkos uzimanju lekova. Kako bi sprečili probleme u budućnosti, njima se stavlja filter u veliku venu (vena cava) koja nosi krv iz donjeg dela tela u srce. Filter u šupljoj veni pomaže da krvni ugrušci ne dođu do pluća. Ukoliko ste imali plućnu emboliju jednom, verovatno ćete je imati opet. Lekovi za razređivanje krvi mogu da pomognu u smanjenju rizika, ali oni povećavaju rizik od krvarenja. Ako vaš lekar propisuje ove lekove, neophodno je da znate kako da uzimate ove lekove bezbedno. Možete smanjiti rizik od plućne embolije radeći stvari koje pomažu u sprečavanju formiranja krvnih ugrušaka u nogama:

• Izbegavajte sedenje duže vreme. Ustanite i hodajte svakog sata ili slično, ili često savijajte noge.
• Počnite da se krećete čim možete posle operacije.
• Kada putujete, pijte dodatne tečnosti. Ali izbegavajte pića sa alkoholom ili kofeinom.
• Nosite kompresione čarape, ako ste pod velikim rizikom za razvoj tromba.
• Ako uzimate lekove za razređivanje krvi, uzimajte ih baš onako kako vam vaš lekar kaže.

Smrtnost

Kada je u pitanju plućna embolija smrtnost pacijenata koji se ne leče je oko 30%, a kod onih koji se leče iznosi oko 10%.

Embolija pluća prognoza

Kada je u pitanju embolija pluća prognoza zavisi od vrste plućne embolije i od toga da li postoje neki drugi zdravstveni problemi. Ako se plućna embolija leči odmah, prognoza je dobra, a većina ljudi može da ima potpuni oporavak. Prognoza je manje dobra, ako već postoji ozbiljna bolest koja je pomogla da se desi embolija – na primer, napredna faza raka. Masivna plućna embolija je teža za lečenje i život. Plućna embolija je ozbiljno stanje i može izazvati veliki rizik za smrt, ali u velikoj meri se bolest smanjuje od početka lečenja u bolnici. Najopasnije vreme za komplikacije ili smrt je u prvih nekoliko sati nakon što dođe do embolije pluća. Takođe, postoji velika opasnost od javljanja druge plućne embolije u roku od šest nedelja od prve. To je razlog zašto je tretman odmah potreban i zašto traje oko tri meseca. Većina ljudi sa plućnom embolijom se uspešno leči i ne razvija komplikacije. Međutim, postoje neke moguće, ozbiljne posledice plućne embolije, a to su: – kolaps – zbog efekata krvnog ugruška na srce i cirkulaciju. Ovo može da izazove srčani udar. – plućna embolija može da izazove pritisak na srce. To može da dovede do stanja koje se zove srčana insuficijencija, gde srce pumpa krv u manjoj meri nego što je uobičajeno. – Ugrušci krvi se mogu javiti kasnije (poznato kao rekurentna plućna embolija). Antikoagulantna terapija pomaže da se ovo spreči. – komplikacije zbog tretmana. Tretman antikoagulantima može imati neželjene efekte. Glavni je krvarenje drugde u telu – na primer, iz čira na želucu. Oko 3 od 100 pacijenata će imati značajno krvarenje zbog antikoagulantnog tretmana za plućnu emboliju. Obično se ova vrsta krvarenja može uspešno lečiti. Ova vrsta krvarenja može (retko) da bude fatalna (za oko 3 u 1.000 slučajeva plućne embolije). – Ukoliko postoje ponovljene male plućne embolije, mogu (retko) doprinositi stanju gde postoji visok pritisak u krvnim sudovima pluća (nazvano primarna plućna hipertenzija).

Embolija pluća oporavak

Kada je u pitanju embolija pluća oporavak se razlikuje od osobe do osobe, kod nekoga može trajati nekoliko dana, a kod nekog nekoliko nedelja, meseci, godina ili čak do kraja života. Oporavak obično traje 1-2 godine. Bitno je da se vodi računa o ishrani, stilu života i upotrebi propisane terapije. Antikoagulantna terapija se obično sprovodi 3-6 meseci. Nije neobično da se doživljavaju simptomi plućne embolije dugo nakon izlečenja, kao i da se plućna embolija javi ponovo. U tom slučaju, najbolje da se posavetujete sa lekarom.

Embolija pluća ishrana

Kada je u pitanju embolija pluća ishrana dosta može da pomogne, pre svega da se ne formira i ne nađe tromb u plućima. Loša ishrana i nedostatak fizičke aktivnosti koja dovodi do gojaznosti – mogu da povećaju rizik od plućne embolije, pored ostalih faktora rizika koje smo naveli. Ne postoji posebna ishrana za pacijente sa plućnom embolijom. Međutim, lekari preporučuju zdravu ishranu za sprečavanje bolesti koje mogu dovesti do stvaranja krvnih ugrušaka. Ako vam je propisan varfarin, antikoagulantni lek, za plućnu emboliju – morate da izbegavate ili upravljate unosom pojedinih namirnica. Zdrava ishrana Ishrana ispunjena zasićenim mastima i holesterolom može da dovede do gojaznosti i ateroskleroze, od kojih oba povećavaju rizik od plućne embolije. Ateroskleroza, ili stvrdnjavanje arterija, je često krivac za formiranje krvnog ugruška. Postoji jaka korelacija između ateroskleroze i holesterola. Ishrana bogata pirinčem i voćem, bez masti i holesterola, smanjuje holesterol. Zdrava ishrana treba da obuhvati raznovrsne namirnice, kao što su posniji proteini, kao što su piletina, masna riba, žitarice (kao što je ovas), voće (kao što su jabuke) i razno povrće. Vitamin K Hrana bogata vitaminom K uključuje kelj, brokoli, lisnato zeleno povrće i proizvode od soje. Vitamin K može smanjiti efikasnost varfarina, leka koji se obično prepisuje pacijentima koji se oporavljaju od plućne embolije. Međutim, ako ste na varfarinu, ne bi trebalo da u potpunosti eliminišete vitamin K iz ishrane, jer to može dovesti do krvarenja ili zgrušavanja.  Trudite se da održite konzistentnu potrošnju vitamina K. Hrana koju treba eliminisati ili ograničiti u ishrani Proizvodi od brusnice, kao što je sok od brusnice, mogu povećati potencijal varfarina, što može dovesti do problema sa krvarenjem. Ako imate plućnu emboliju i propisan vam je varfarin, treba da izbegavate da jedete brusnice i da pijete sok od brusnice. Alkohol može pojačati dejstvo varfarina i ne bi trebalo da se konzumira kada uzimate antikoagulante. Pacijenti sa plućnom embolijom treba da izbegavaju unos sladića, jer može da smanji efikasnost varfarina i dovesti do zgrušavanja. Suplementi i lekovi Pacijenti sa plućnom embolijom koji su na antikoagulantoj terapiji, treba da razgovaraju sa svojim lekarom pre nego što promene svoju ishranu, ili uzimaju vitamine, suplemente ili druge lekove. Lekovi i biljni dodaci mogu da sadrže sastojke koji mogu da utiču na lekove protiv zgrušavanja krvi i povećavaju rizik od krvarenja ili zgrušavanja.