ZAMUĆEN I ZAMAGLJEN VID je veoma česta pojava. Uzroci ovog problema su brojni, od starenja do šloga, a da biste ga rešili, morate znati i šta mu je uzrok.
U većini slučajeva, zamućen vid se lako vraća u normalu nekim tretmanom, a ponekad i sam od sebe. Međutim, mutan vid može biti i prvi simptom nekog ozbiljnijeg oboljenja ili trajnog oštećenja oka. Da biste utvrdili šta je uzrok takve promene i kako da je lečite, morate otići kod lekara. Srećom, u većini slučajeva pomaže prirodna terapija.
Šta je zamućen vid?
Zamućen vid je gubitak fokusa i oštrine. Može se javiti na samo jednom ili oba oka, na samo jednom delu vidnog polja ili u celom vidnom polju. Takođe, ponekad se nejasno vide samo stvari koje su blizu ili koje su daleko, ili se zamućen vid javlja samo u nekim situacijama na primer ujutro.
Zamućen vid je uglavnom privremen i blaži problem. Međutim, ponekad je simptom ozbiljnijih oboljenja, pogotovo ako se javi iznenada. Manje i postepene promene je najbolje ispitati. Iznenadno zamućenje vida je razlog za brigu ako je promena drastična, bez odlaganja idite kod lekara.
Znaci i simptomi
Znaci i simptomi su:
- stvari i se nejasno vide
- kada gledamo u nešto nema fokusa i nemoguće je videti sitnije stvari
- ivice su nejasne
- vid je zamagljen
- u vidnom polju se pojavljuju tačkice (mušice pred očima)
- često treptanje, čkiljenje i trljanje očiju
Ove promene se mogu javiti postepeno ili iznenadno. Ponekad se jave i same prođu, što je najčešće slučaj kod izlaganja suncu, naprezanja očiju i glabovolja. Ovakve promene se mogu javiti na jednom ili oba oka.
Ostali simptomi koji se javljaju uz zamućen vid zavise isključivo od uzroka problema. Na primer, crvenilo i iritacija oka govore o tome da je reč verovatno o infekciji oka.
Zamućen vid i vrtoglavica, problem sa govorom obično ukazuju na šlog. Glavobolja i zamućen vid su simptomi napada migrene.
Potražite lekarsku pomoć ako se brinete zbog iznenadne pojave ovakvih simptoma.
Uzroci i faktori rizika
Uzroci zamagljenog vida su raznovrsni, od lakših problema sa vidom do ozbiljnih oboljenja.
Najčešći uzroci mutnog vida su:
- Miopija, hiperopija i presbiopija: ova tri problema su poznata i kao kratkovidost, dalekovidost i staračka dalekovidost. Ovi problemi se javljaju kada jedno ili oba oka izgube sposobnost pravilnog fokura. Problemi sa fokusom dovode do naprezanja oka i glavobolja.
- Astigmatizam: reč je o nepravilno oblikovanoj rožnjači, što dovodi do toga da udaljene stvari deluju zamagljeno. Do toga dolazi kada svetlosni zraci koji prodiru u oko ne dolaze do jedne fokalne tačke u mrežnjači.
- Hroničan problem sa suvim očima: kod ovog sindroma oči ne luče dovoljno suza na prirodan način, što dovodi do zamućenog vida i promena u vidu.
- Zamor, previše sunca i naprezanje očiju: ponekad prejako naprezanje očiju zbog mnogo vremena provedenog na suncu može dovesti do privremenog i blagog zamućenja vida. Mutan vid se povlači nakon nekoliko sati ili dana.
- Trudnoća: zamućen vid, dupli vid i suvoća očiju se često javljaju tokom trudnoće jer hormonalne promene utiču i na oči. Međutim, ozbiljnije promene vida tokom trudnoće mogu ukazivati na ozbiljnije probleme, poput gestacionog dijabetesa i preeklampsije (opasno povišenog pritiska).
- Migrene: ove intenzivne glavobolje utiču i na vid. Migrene često izazivaju zamagljen vid, pojavu “fleševa” i svetlucavih tačkica pred očima.
- Kapi za oči, lekovi i LASIK operacija: neki tretmani za probleme sa očima mogu izazvati zamućen vid. Često se javljaju suve oči i iritacija koje kasnije dovode do zamagljenog vida. I neki antihistaminici mogu izazvati suve oči i zamagljen vid.
- “Mušice pred očima”: ako često vidite “mušice” i crne tačkice pred očima, može se javiti i nejasan, zamućen vid. Ovaj problem se obično javlja u poznijim godinama, ali ako vam se ovaj problem javi iznenada, bez odlaganja idite kod lekara. To može biti simptom nekog problema sa mrežnjačom.
- Kontaktna sočiva i naočari: korišćenje pogrešne dioptrije ili predugo nošenje sočiva može izazvati mutan vid. Kao što se naočari ponekad uprljaju ili zamagle i onda ne možemo dobro da vidimo, i proteini i druge nečistoće se nakupljaju na sočivima.
Ozbiljniji uzroci za zamućen i nejasan vid su:
- Infekcije i oboljenja očiju: infekcije i iritacija očiju, poput uveitisa, očnog herpesa i optičkog neuritisa mogu izazvati nejasan vid. Osim toga, i rupa u makuli može izazvati iznenadno zamućenje vida.
- Katarakta: glavni simptomi su zamagljen vid, “haloi”, nejasne i duple slike.
- Makularna degeneracija zbog starenja: starije osobe često imaju problema sa postepenim gubitkom vida i zamućenjem vida.
- Glaukom: kod ovog oboljenja se javlja postepeno ili iznenadno magljenje vida na ivicama vidnog polja ili sužavanje vidnog polja.
- Dijabetičarska retinopatija: kod dijabetičara se može javiti oštećenje krvnih sudova u oku, što izaziva magljenje očiju.
- Šlog: zamagljen vid može biti simptom šloga. Bilo kakva nagla promena u vidu i iznenadno zamagljenje vida na jedno oko je dobar razlog da odmah odete kod lekara.
- Multipl skleroza: zamagljen vid se može javiti zbog ovog neurološkog oboljenja i ponekad može biti rani simptom ove bolesti.
- Ostalo: prevremena maturacija, tumor na mozgu i još neka oboljenja mogu izazvati nagle promene u vidu ili gubitak vida.
Zamagljen vid i anksioznost
Može li anksioznost uzrokovati zamucen vid?
Neverovatan je način na koji anksioznost može uticati na naše telo.Neki ljudi otkrivaju da im anksioznost uzrokuje bolove u grudima.Drugi smatraju da anksioznost čini da im noge budu teške.Takođe neki smatraju da anksioznost utiče na njihov vid.
Zamućen vid je simptom anksioznosti koji teži da izazove još veću anksioznost.
Anksioznost može preplaviti čula, uključujući oči, što otežava vašim očima da se fokusiraju. Ovo je naročito uobičajeno tokom anksioznih napada.Anksioznost izaziva brojne promene u načinu na koji vaše telo radi. Neke od ovih promena direktno utiču na oči, dok su drugi simptomi koji su povezani sa vidom zapravo sekundarni simptomi drugih problema povezanih sa anksioznošću.
Zamućeni vid se može dogoditi u svakom trenutku kada imate anksioznost, ali je najčešći tokom perioda intenzivne anksioznosti izazvanih napadima panike ili odgovorima na određeni događaj koji izaziva anksioznost (kao što je fobija).
Mutan vid i glavobolja šta preduzeti
Mnogi ljudi koji često imaju glavobolje i migrenu vode dnevnik kako bi utvrdili šta im izaziva te glavobolje. Pišite šta ste jeli, koliko ste sati spavali i sve što se desilo pre napada glavobolje. Uskoro ćete sami uvideti šta se ponavlja. Najčešći “okidači” uključuju određene namirnice, alkohol, kofein, stres, umor i još mnoge stvari. Kada utvrdite šta kod vas konkretno dovodi do glavobolje, pokušajte da izbegavate tu stvar kako biste smanjili rizik od napada glavobolje. Ako se uz glavobolju javlja i mutan vid, rešavanjem problema sa glavoboljama ćete rešiti i ovaj problem.
Zamućen vid i vrtoglavica
Iznenadno zamućenje i vrtoglavica često ukazuju na šlog.Ako vrtoglavica i mutan vid traju duže i postepeno se pojačavaju uzrok može biti i tumor na mozgu.Ipak u mnogim slučajevima se vrtoglavica i mutan vid javljaju zbog manje opasnih oboljenja kao što je upala srednjeg uha.
Konvencionalni načini za lečenje
Lečenje ovog problema će zavisiti od uzroka. U nekim slučajevima lečenje nije ni potrebno i zamućen vid se reguliše sam od sebe. To se obično dešava ako se zamagljen vid javio zbog glavobolje, naprezanja očiju ili izlaganja suncu. U drugim slučajevima se mora lečiti uzrok problema. Primeri su lekovi koji stvaraju problem sa vidom i različita oboljenja koja utiču na vid.
Lečenje može uključivati nešto od sledećeg:
- Nošenje naočara: stvar koja se najčešće preporučuje kod mutnog vida.
- Kapi za oči: obične kapi koje se koriste za vlaženje suvih očiju ili za podsticanje rada suznih žlezda se preporučuju kod sindroma suvih očiju.
- Promena terapije: ako vam neki lek izaziva zamućen vid, lekar će vam verovatno promeniti terapiju.
- Lečenje drugih oboljenja: ako se mutan vid javlja zbog dijabetičarske retinopatije, preeklampsije, glaukoma, šloga, srčanog oboljenja, multiple skleroze ili neke druge bolesti, lečenje te bolesti će poboljšati i vid. U mnogim slučajevima je potrebno piti lekove. U nekim slučajevima, promene u vidu mogu ostati trajne i dovesti do pogoršanja u nekim slučajevima, posebno ako se oboljenje koje je dovelo do problema ne leči.
Prirodni načini lečenja
Kao i sa konvencionalnim načinima lečenja, efikasnost prirodnih lekova zavisi od toga šta je izazvalo mutan vid. Kada utvrdite šta je uzrok problema, sami ćete uvideti koja vam prirodna metoda lečenja može pomoći.
Zaštitite svoje oči
Zamagljen vid se može javiti zbog mnoštva faktora: povrede, infekcija, izlaganja suncu i još mnogo toga. Ovi saveti će vam pomoći da zaštitite svoje oči i da smanjite rizik od svih problema sa vidom, uključujući i zamućen vid.
- Idite na redovne kontrole kod oftalmologa. Redovne posete specijalisti za oči znače i raniju identifikaciju mogućih problema (ozbiljnijih oboljenja, infekcija i iritacije).
- Održavajte sočiva po uputstvu. Čistite sočiva po preporuci proizvođača i redovno ih menjajte. Tako ćete izbeći nakupljanje proteina na njima, što može dovesti do zamućenog vida. Redovno brišite i naočari posebnom krpom i rastvorom za čišćenje.
- Zaštitite oči. To podrazumeva nošenje zaštitnih naočara kada je to potrebno, naočara za sunce kada izlazite napolje i nošenje maske za oči prilikom plivanja i ronjenja. Tako ćete zaštititi oči od povrede, UV zračenja i različitih iritanasa.
- Odmorite oči. Ako radite za računarom ili puno vremena provodite čitajući, odmorite oči s vremena na vreme. Bar jednom u petnaest minuta skrenite pogled sa monitora ili knjige. Trepćite češće, posebno kada gledate u računar ili mobilni telefon kako biste oči održali vlažnim. Neka vam se oči bar na nekoliko sekundi fokusiraju na neku udaljenu stvar. Na primer, zagledajte se kroz prozor u drvo bar trideset sekundi. To prilagođavanje fokusa i odmor od ekrana ili čitanja će smanjiti naprezanje očiju.
- Adekvatna svetlost. Zamor i naprezanje očiju se često javljaju i zbog neadekvatnog svetla. Prejako ili previše slabo svetlo je veliko opterećenje za oči i izaziva peckanje i svrab očiju. Neka vam svetlo uvek bude optimalno tako da gledate bez napora u ono što radite, bez žmirkanja, čkiljenja i naprezanja.
Izbegavajte okidače ( anksioznost i stres)
Ako vam se zamagljen vid javlja samo u određenim situacijama, najbolje je da izbegavate takve situacije. Problemi sa vidom se najčešće javljaju prilikom glavobolja, zbog stresa i anksioznosti i zbog nekontrolisanja različitih oboljenja.
Suplementi
Naučna istraživanja su pokazala da neki suplementi dosta poboljšavaju vid. Međutim, ne mogu se svi problemi sa očima sprečiti ili rešiti uz pomoć suplemenata. Na primer, ispitivanja su pokazala da suplementi dosta pomažu kod makularne degeneracije. Ako se vaš lekar slaže, uzmite neki od sledećih suplemenata kako biste sprečili ovo oboljenje:
- vitamini B1 (tiamin), C i E
- selen
- cink
- lutein
- kalcijum
- folna kiselina
- omega-3 masne kiseline
- beta-karoten
- zeaksantin
Svi ovi antioksidansi i vitamini se nalaze u voću, povrću i zdravim proteinima.
- Zeleno povrće i jaja sadrže lutein i zeaksantin.
- Citrusno voće i mnoge vrste povrća sadrže vitamin C
- Jaja, riba, jezgrasto voće i maslinovo i laneno ulje sadrže zdrave masne kiseline.
- Zeleno povrće, govedina i mahunarske sadrže cink.
- Jezgrasto voće sadrži vitamin E.
Mere opreza
Uvek potražite lekarsku pomoć ako se javi iznenadan problem sa vidom ili ako je on drastičan.
Ako vam se vid iznenada zamuti i ako imate neki od sledećih simptoma, odmah potražite lekarsku pomoć jer je moguće da je u pitanju šlog:
- vrtoglavica
- “oklembešenost” lica
- problemi sa ravnotežom
- nerazgovetan govor i slični problemi sa govorom
- obamrlost u jednoj ruci
Ako ste trudni i odjednom vam se zamagli ili zamuti vid, potražite hitnu lekarsku pomoć, jer to može biti simptom preeklampsije.
Iznenadan problem sa vidom i glavobolja su česti predznaci napada migrene. Obično se javljaju i osetljivost na svetlo, “fleševi” i tačkice, a ponekad i privremen gubitak vida. Ako vam se to dešava prvi put, najbolje je da odete kod lekara. Ako često imate ove simptome praćene glavoboljom, najbolje je da počnete sa lečenjem migrene. Opišite simptome svom lekaru i on će vas uputiti na dodatne preglede.
Najbolje je da posetite i oftalmologa kad god se javi neka iznenadna promena vida. Čak i privremene ili postepene promene mogu biti simptom ozbiljnijih oboljenja koja mogu uticati na vaše zdravlje i dovesti do potpunog gubitka vida.
Nikako nemojte sami uzimati bilo koje lekove niti prestajati sa propisanom terapijom na svoju ruku pre nego što se konsultujete sa lekarom.
Nemojte uzimati suplemente ako se vaš lekar nije složio sa tim. Prirodni načini lečenja mogu imati interakcije sa lekovima i izazvati neželjena dejstva, koja ponekad mogu biti i opasna.
Nekoliko reči na kraju
- Zamagljen i zamućen vid je veoma česta pojava. Ovaj simptom može ukazivati na razne stvari, ali najčešće govori o tome da nam se vid pogoršava. To se lako ispravlja naočarima ili sočivima.
- Ostali česti uzroci zamagljenog i mutnog vida su migrene i različita oboljenja (glaukom, infekcija oka).
- Zamućenje vida može biti privremeno i trajno. Ponekad je znak upozorenja za trajni gubitak vida. U zavisnosti od uzroka, može se javiti iznenada ili postepeno i može pogoditi i jedno i oba oka.
- Ponekad se javlja zajedno sa drugim simptomima (glavobolja, vrtoglavica). U pojedinim slučajevima, zamućen vid je simptom ozbiljnijih oboljenja, poput dijabetičarske retinopatije i šloga.
- Svaka nagla promena vida je dobar razlog da odmah odete kod lekara.
Autor teksta Dr. Marina Stojkovic
