Hiperglikemija – Povišen nivo šećera u krvi osnovni podaci
Uvek kada nivo glukoze (šećera) privremeno poraste, takvo stanje zovemo hiperglikemija. Suprotno od toga je stanje kada je nivo šećera u krvi nizak i zove se hipoglikemija.
Glukozu nalazimo u većini namirnica, a organizam koristi neke hemikalije da bi sam stvorio glukozu u jetri i mišićima. Krv prenosi glukozu (šećer u krvi) do svake ćelije u organizmu. Da bi glukoza, kao zaliha energije, dospela do ćelija, njima je potrebna pomoć insulina. Insulin je hormon koji luči pankreas (gušterača, podželudačna žlezda), organ koji se nalazi pored želuca.
Pankreas oslobađa insulin u krv, u skladu sa nivoom šećera u krvi. Insulin pomaže da glukoza iz svarene hrane dođe do ćelija. Ponekad organizam prestane da luči insulin (kao kod dijabetesa tipa 1) ili insulin ne funkcioniše pravilno (kao kod dijabetesa tipa 2). Kod dijabetičara do ćelija stižu nedovoljne količine glukoze pa se tako ona zadržava u krvi i tako nastaje povišen šećer u krvi.
Nivo šećera u krvi može da se izmeri za par sekundi pomoću aparata koji se zove glukometar. Kap krvi iz prsta ili podlaktice se nanese na test traku koja se stavlja u aparat. Nivo šećera (ili glukoze) se očitava na digitalnom displeju za par sekundi tako da svako može saznati da li ima povišen šećer u krvi.
Normalan nivo šećera u krvi
Kod osoba koje boluju od dijabetesa, nivo glukoze u krvi se menja tokom dana i noći.
Idealan nivo glukoze (šećer) u krvi se kreće u rasponu od 90mg/dL/4,995mmol/l do 180mg/dL /9,99mmol/l pre jela, a ispod 180mg/dL/9,99mmol/l u rasponu od 1 do 2 sata nakon jela.
Deca i odrasle osobe sa dijabetesom teže da održe šećer u krvi u okviru normalnih vrednosti, obično 80 – 150mg/dL/4,44 – 8,325mmol/l pre jela. Lekari uče svakog pacijenta kako da odredi optimalna opseg kontrole šećera u krvi.
Kada šećer u krvi bude povišen nekoliko sati, mogu da se jave dehidracija i druge još ozbiljnije komplikacije.
Štaviše, čak i blaga hiperglikemija (pre jela kod adolescenata/odraslih preko 109mg/dL/6,0495mmol/l ili kod dece pre puberteta preko 100mg/dL/5,55mmol/l) – kada se ne prepozna ili ne leči nekoliko godina – može da ošteti više moždanih tkiva, bubrege i arterije.
Kada je visok šećer u krvi praćen prisustvom ketona u mokraći, potrebna je hitna medicinska pomoć. Kada je šećera u krvi povišen i ostaje na visokom nivou (stalno preko 165mg/dL/9,1575mmol/l) danima ili nedeljama, trebalo bi posumnjati na dijabetes i odmah početi lečenje.
Kod osoba koje boluju od dijabetesa, kolebanja visokog nivoa šećera u krvi su svakodnevna. Neophodno je da se nivo šećera u krvi drži pod kontrolom ishranom, vežbama i lekovima (ukoliko su prepisani), da se prepoznaju simptomi povišenog nivoa i da se zatraži pomoć, ako je neophodno.
Povišen šećer u krvi simptomi
Visok nivo šećera u krvi, sam po sebi, je simptom dijabetesa. Međutim, kod osoba koje imaju povišen šećer uopšte ne moraju da postoje simptomi.
Visok šećer u krvi simptomi koji su najčešći:
- suva usta
- žeđ
- često mokrenje
- mokrenje tokom noći
- zamućen vid
- suva koža koja svrbi
- umor ili dremljivost
- gubitak telesne težine
- povećan apetit
Ako se i kod vas javljaju ovi simptomi povišenog šećera u krvi najbolje je da proverite krvnu sliku.Ako se jave neki simptomi kao što su umor i dremljivost i povećan apetit ne znači da imate hiperglikemiju ili dijabetes.Svaki simptom može da bude znak neke druge bolesti ili stanja ali ako se jave skoro svi pomenuti simptomi visokog šećera u krvi trebalo bi da što pre uradite test krvi.
Ukoliko je šećer u krvi visok nekoliko sati i izazove dehidraciju, mogu da se pojave i drugi simptomi:
- otežano disanje
- vrtoglavica pri ustajanju
- naglo mršavljenje
- povećana dremljivost i konfuzija
- gubitak svesti ili koma
Ukoliko se ne leči, hiperglikemija može da izazove stanje koje se zove ketoacidoza, ili dijabetička ketoacidoza (DKA), ili dijabetička koma. Do ovoga dolazi kada u organizmu nema dovoljno insulina koji pretvara glukozu u gorivo, usled čega organizam razlaže masti da bi obezbedio energiju. Kada organizam razlaže masti, kao nusprodukti nastaju ketoni. Neki ketoni se eliminišu kroz mokraću ali ne svi. Sve dok se pacijent ne rehidrira i dok se ne uspostavi normalno delovanje insulina, ketoni ostaju u krvi. Ketoni u krvi izazivaju mučninu, glavobolju, umor ili povraćanja.
Ketoacidoza je opasna po život i zahteva hitno lečenje.
Simptomi ketoacidoze su:
- kratak dah
- mučnina i povraćanje
- suva usta
- dah koji ima voćkast miris
- bolovi u želucu
Uzroci visokog nivoa šećera u krvi
Dijabetes mellitus, ili šećerna bolest, spada u trajna oboljenja koja izazivaju visok nivo šećera u krvi. Uzroci hiperglikemije kod dijabetičara su raznoliki:
- Ugljeni hidrati – konzumiranje namirnica koje sadrže mnogo ugljenih hidrata, vrste šećera. Organizam dijabetičara ne može dovoljno brzo da preradi velike količine ugljenih hidrata i da ih pretvori u energiju.Šećer u krvi kod osoba obolelih od dijabetesa može da poraste za nekoliko sati nakon jela.
- Kontrola insulina – Nedovoljno lučenje insulina (povećanje se postiže insulinskim injekcijama ili lekovima koji stimulišu pankreas da luči više insulina). Dijabetičari moraju da kontrolišu šećer u krvi kombinacijom ishrane, lekova i fizičke aktivnosti. Kada ishrana, aktivnost i insulin nisu uravnoteženi, šećer u krvi raste.
- Stres – Emocije mogu da imaju važnu ulogu u nastanku hiperglikemije ali ne smeju da budu izgovor za lošu kontrolu dijabetesa.
- Slaba fizička aktivnost – Svakodnevne vežbe su veoma važan saradnik za regulisanje nivoa šećera u krvi.
- Infekcije, bolesti ili operacija – Kada se pojavi neka bolest, nivo šećera u krvi ima tendenciju brzog rasta za samo nekoliko sati.
- Drugi lekovi – Neki lekovi, posebno steroidi, mogu da utiču na nivo šećera u krvi.
Kada bi trebalo da se obratite lekaru zbog visokog nivoa šećera u krvi (hiperglikemije)
Ako hiperglikemija traje najmanje dva-tri dana ili se pojave ketoni u mokraći, posetite lekara.
Opšte pravilo, koje važi za dijabetičare, je kontrola šećera u krvi najmanje 4 puta dnevno: pre jela i pre spavanja (ili po rasporedu koji im je sačinio lekar). Mokraću treba proveravati na prisustvo ketona uvek kada je nivo šećera u krvi viši od 250mg/dL/13,875mmol/l.
Kada šećer u krvi ostaje povišen uprkos pravilnoj ishrani propisanoj za dijabetičare i planu kontrole, obratite se lekaru da vam napravi novi plan ishrane.
Ako je šećer u krvi visok zbog bolesti, proverite ketone i obratite se lekaru.
Tražite hitnu medicinsku pomoć u sledećim slučajevima:
- povraćanje
- konfuzija
- pospanost
- kratak dah
- dehidracija
- nivo šećera u krvi koji je duže od nedelju dana viši od 160mg/dL/8,88mmol/l
- u mokraći ima ketona
Ketoacidoza, ili dijabetička koma, je hitan medicinski slučaj. Pozovite hitnu pomoć da bi vas prebacili u najbližu bolnicu.
Šta bi trebalo da pitate lekara o hiperglikemiji
Obavezno pitajte svog lekara sledeće:
- kako da prepoznate visok nivo šećera u krvi
- kako da postupite ako se hiperglikemija pojavi kod vas, člana porodice ili saradnika
- kako da sprečite da nivo šećera u krvi postane previsok
- kako da kontaktirate medicinske stručnjake u hitnom slučaju
- šta bi trebalo da nosite uvek sa sobom zbog hiperglikemije
- tražite edukativni materijal koji se odnosi na hiperglikemiju
Kako sniziti šećer u krvi u kućnim uslovima
Proveravajte nivo glukoze glukometrom. Ako je nivo viši od normalnog, a ne javljaju se simptomi, nastavite sa redovnom brigom o sebi:
- uzmite sve prepisane lekove po preporučenom rasporedu
- redovno jedite
- pijte pića i napitke koji ne sadrže šećer ili kofein
- proveravajte šećer u krvi svaka 4 sata (zapisujte vrednosti), dok se nivo ne vrati na normalan
- kontrolišite mokraću na ketone (važi za sve dijabetičare) i zapisujte vrednosti – poštujte pravila za dan bolovanja po planu koji ste dobili, sve dok ketoni potpuno ne nestanu
U strategije za snižavanje nivoa šećera u krvi spadaju:
- Vežbe – Vežbanje je jednostavan način za snižavanje nivoa šećera u krvi. Ali, ako je nivo glukoze u krvi viši od 240mg/dL/13,32mmol/l, prvo proverite ketone u mokraći. Ako ima ketona, nemojte da vežbate. Postoji rizik da nivo šećera skoči još više. Konsultujte se sa lekarom kako da snizite nivo šećera na bezbedan način, ako se nađete u ovakvoj situaciji.
- Ishrana – Uz pomoć dijetetičara razradite plan ishrane kojim ćete držati dijabetes pod kontrolom.
- Lekovi – Ako vežbe i ishrane ne mogu da drže nivo šećera pod kontrolom, lekar može da vam prepiše količinu, raspored i vrstu lekova ili insulin.
Lečenje hipertenzije
- Promena lekova – Visok nivo šećera može da bude znak da bi soba koja boluje od dijabetesa trebalo da uzme lekove, promeni lekove ili način na koji ih uzima (na primer, dodatni insulin ili zamena oralnih lekova injekcijama).
- Druge bolesti – Druge bolesti moraju da se dijagnostikuju i leče ukoliko je bolest ta koja izaziva visok nivo šećera u krvi. Infekcije i bolesti ponekad moraju da se leče u bolnici, gde će lekar prilagoditi plan nege.
- Drugi lekovi – Brojni su lekovi koji se primenjuju za kontrolu nivoa šećera u krvi kod osoba sa dijabetesom tipa 1 i dijabetesom tipa 2. Prepisuje se i insulin za sve pacijente sa tipom 1 i veliki broj onih sa tipom 2.
Još neki podaci o hiperglikemiji
Pacijenti sa dijabetesom bi trebalo da rade hemoglobin A1c test, poznat i kao HbA1c test, svaka 3 meseca. Pomoću ovog testa može da se prati nivo šećera u tri prethodna meseca. Osobe koje imaju dijabetes trebalo bi da imaju nivo HbA1c testa manji od 7% pri svakom kliničkom pregledu. Nivoi koji su viši od 7% , obično ukazuju da pacijent uporno ne preduzima mere kojima se može sniziti šećer u krvi:
- pravilnu ishranu
- redovno uzimanje lekova
- redovnu kontrolu šećera u krvi
- vežbe
Prevencija hiperglikemije
- naučite kako da se ponašate ako imate dijabetes
- sarađujte sa lekarom
- kontrolišite šećere u krvi na način kako vam je preporučio lekar
- naučite da prepoznate simptome i reagujete brzo, pre nego što se nivo šećera otme kontroli
- držite se plana ishrane za dijabetičare i prilagođavajte ga po potrebi
- redovno uzimajte lekove za dijabetes onako kako su vam prepisani
- svakodnevno vežbajte
