ŠTA JE PROTEINURIJA? Proteinurija se odnosi na višak proteina u urinu. Dok je određena količina proteina u urinu normalna, prekomerne količine proteina u urinu su znak da bubrezi ne rade ispravno zbog više različitih razloga.
Glavni protein u krvi je albumin, a ovo je takođe glavni protein u urinu. Iz tog razloga, proteinurija se ponekad naziva albuminurija.
Dijabetes i hipertenzija (visok krvni pritisak) su dva hronična stanja koja mogu da izazovu oštećenje bubrega tokom vremena, što dovodi do viška proteina u urinu. Akutni (iznenadni poremećaji) problemi sa bubrezima, kao što je akutna bubrežna insuficijencija, takođe uzrokuju proteinuriju.
Neki uslovi mogu vremenom povećati količinu proteina u urinu, uključujući emocionalni stres, snažno vežbanje, groznicu ili izlaganje toplim ili hladnim ekstremnim temperaturama.
Vrste proteinurije
Proteinurija se može podeliti u tri kategorije: prolazna (povremena), ortostatska (vezana za sedenje/stajanje ili ležanje) i uporna ili perzistentna (uvek prisutna).
Transient ili prolazna proteinurija – nazvana još i intermitentna proteinurija, jeste daleko najčešći oblik proteinurije. Prelazna proteinurija se obično rešava bez lečenja. Stres kao što su groznica i teško vežbanje mogu prouzrokovati prolaznu proteinuriju.
Orthostatic proteinurija – ortostatska proteinurija je definisana kao izlučivanje normalnog urinarnog proteina tokom noći, ali se povećava izlučivanje tokom dana, povezano sa aktivnošću i uspravnim držanjem. Ukupno izlučivanje urinarnog proteina može se povećati, ali su nivoi iznad 1 g u 24 sata verovatnije povezani sa osnovnom bubrežnom bolešću.
To se javlja pretežno kod dece i kod 2 do 5% adolescenata, ali je neuobičajeno kod ljudi starijih od 30 godina.
Uzrok ortostatske proteinurije nije poznat. Ortostatska proteinurija nije štetna, ne zahteva lečenje, a obično nestaje sa godinama. Ortostatska proteinurija se dijagnostikuje dobijanjem složene urinske kolekcije. To zahteva sakupljanje dva uzorka urina: jedan dok stojite ili sedite (obično tokom dana), a drugi nakon što spavate nekoliko sati (npr. prvi urin ujutru).
Perzistentna ili persistent proteinurija – za razliku od prolazne i ortostatske proteinurije, uporna proteinurija se javlja kod ljudi sa osnovnom bolešću ili drugim zdravstvenim problemima. Primeri uključuju:
- Bolesti bubrega
- Bolesti koje utiču na bubreg, kao što je dijabetes melitus ili visok krvni pritisak
- Bolesti koje izazivaju da telo proizvodi previše određene vrste proteina.
Proteini u urinu referentne vrednosti
Test za proteine u urinu meri količinu albumina u urinu, u poređenju sa količinom kreatinina u urinu. Ovo se zove odnos urinskog albumina prema kreatininu (UACR). UACR više od 30 mg/g može biti znak bolesti bubrega.
Svako izlučivanje proteina u urinu koje je iznad vrednosti od 0,3 g/l ukazuje na proteinuriju.
Proteini u urinu referentne vrednosti: do 150 mg/24 h; a u slučaju blage proteinurije ove vrednosti se kreću od 300-500 mg/24 h. Umerena proteinurija se odnosi na vrednosti do 1000 mg/24 h, a teška proteinurija do 3000 mg/24h. Vrednosti iznad 3500 mg/24h se odnose na nefrotski sindrom.
Proteini u urinu uzrok
Proteinurija je rezultat proteina u krvi koji prolaze kroz bubrege i urin. Ukoliko su belančevine u urinu pozitivne – dijabetes i visok krvni pritisak su uobičajeni uzroci proteinurije. Akutna bolest ili dehidracija mogu dovesti do prolaznog povećanja izmerenih proteina u urinu.
Bubrežni uzroci proteinurije
Proteinurija ili povišeni proteini u urinu mogu biti uzrokovani brojnim uslovima ili poremećajima bubrega, uključujući:
– Oštećenje bubrega od određenih lekova ili toksina kao što su teški metali
– Glomerulonefritis (upale strukture za filtriranje u bubregu)
– Infekcija bubrega (pijelonefritis) ili upale
– Druge bolesti bubrega
– Policistična bolest bubrega (nasleđeni poremećaj koji rezultira povećanim bubrezima sa višestrukim cistama).
Drugi uzroci proteinurije
Proteinurija može rezultirati i iz drugih stanja kao što su:
– Akutna bolest sa groznicom, uključujući i infekcije urinarnog trakta
– Amiloidoza (retki poremećaj vezan za imunološki poremećaj koji karakteriše povećanje proteina u organima i tkivima, što može izazvati ozbiljne komplikacije)
– Kongestivna srčana insuficijencija
– Dehidracija
– Dijabetes
– Hipertenzija (visok krvni pritisak)
– Preeklampsija (visok krvni pritisak i proteinurija u trudnoći)
– Sistemski eritematozni lupus (poremećaj u kome telo napada sopstvene zdrave ćelije i tkiva).
Ko je u opasnosti?
Ljudi sa dijabetesom i hipertenzijom su u najvećoj opasnosti za proteinuriju. Dijabetes je često vodeći uzrok završne faze renalne bolesti, rezultat progresivne bubrežne insuficijencije. Kod dijabetesa tipa 1 i tipa 2, prvi znak pogoršavanja funkcije bubrega je prisustvo malih količina proteina albumina u urinu, nazvano mikroalbuminurija. Kako se funkcija bubrega smanjuje, količina albumina u urinu se povećava, a mikroalbuminurija postaje punopravna proteinurija.
Visok krvni pritisak je drugi vodeći uzrok završne faze bubrežne bolesti. Proteinurija kod ljudi sa visokim krvnim pritiskom je indikator opadanja funkcije bubrega. Ako hipertenzija nije kontrolisana, osoba može napredovati do potpune bubrežne insuficijencije.
Ostali faktori rizika uključuju:
– Gojaznost
– Starost preko 65 godina
– Porodična istorija bolesti bubrega
– Preeklampsija (visok krvni pritisak i proteinurija u trudnoći).
Proteini u urinu u trudnoći
Proteini u urinu u trudnoći su česta pojava, a obično su bezopasnog porekla i predstavljaju rezultat pojačanaog rada bubrega tokom trudnoće. Ukoliko je nivo proteina u urinu nizak, moguće da se radi npr. o urinarnoj infekciji, koja se lako tretira antibioticima.
Trudnice mogu doživeti proteinuriju kao rezultat preeklampsije (visokog krvnog pritiska), što se naročito javlja u poslednjem tromesečju trudnoće. Ovo je ozbiljno stanje koje se mora hitno tretirati, kako bi se sprečile komplikacije trudnoće.
Proteini u urinu kod dece
Proteinurija kod dece može da bude prolazna ili ortostatska. Kao što smo videli, ortostatska proteinurija se najviše i javlja kod dece. Da podsetimo, ortostatska proteinurija se odnosi na izlučivanje normalnog urinarnog proteina tokom noći, ali se povećava izlučivanje proteina u urinu tokom dana, što je povezano sa aktivnošću i uspravnim držanjem. Ponekad proteini u urinu kod dece mogu da ukažu i na bolesti bubrega.
U svakom slučaju, lečenje treba pažljivo razmotriti od strane dečijeg nefrologa, jer je veoma diskutabilno smanjiti deci (koja rastu i razvijaju se) unos proteina putem ishrane. Tako da nikako nemojte na svoju ruku da lečite dete od proteinurije!
Kako smanjiti proteine u urinu
Pratite svoj nivo proteina u urinu nekoliko meseci. Mnogi pacijenti imaju rutinske laboratorijske testove svakog meseca. Pošto prehlade i infekcije mogu prouzrokovati prolazna povećanja proteina u urinu, potrebno je redovno praćenje stanja svakog meseca.
Ako imate dijabetes ili visok krvni pritisak, prvi i drugi najčešći uzrok bolesti bubrega, važno je osigurati da su ovi uslovi pod kontrolom.
Ako imate dijabetes, kontrolisanje ove bolesti će značiti često proveravanje nivoa šećera u krvi, uzimanje lekova kako vam lekar kaže i plan zdrave ishrane i vežbanja. Ako imate visok krvni pritisak, vaš lekar vam može reći da uzmete lek koji vam pomaže u smanjenju krvnog pritiska i zaštiti bubrega od daljeg oštećenja.
Ako imate proteine u urinu, ali nemate dijabetes ili visok krvni pritisak, ACE inhibitori ili blokatori angiotenzinskih receptora (koji se inače koriste za smanjenje krvnog pritiska i proteinuriju) možda i dalje pomažu u zaštiti bubrega od daljeg oštećenja. Ako imate proteine u urinu, razgovarajte sa svojim doktorom o izboru najboljeg tretmana za vas.
Uzmite inhibitor angiotenzin konvertujućeg enzima ako vaš nefrolog misli da je to odgovarajuće za vas. Inhibitori enzima koji konvertuju angiotenzin takođe se nazivaju ACE inhibitori. ACE inhibitori se obično daju za smanjenje krvnog pritiska. Međutim, u mnogim slučajevima oni se daju bolesnicima od bubrežnih bolesti, bez obzira na probleme krvnog pritiska, jer smanjuju proteine u urinu. Kod većine pacijenata, ACE inhibitori se generalno dobro tolerišu. U mnogim slučajevima, oni su sve što je potrebno da bi se smanjio višak proteina u urinu. Drugi lekovi koji mogu da se koriste za lečenje proteinurije uključuju blokatore angiotenzinskih receptora.
Smanjite dijetetski unos proteina ako vaš nefrolog misli da je to preporučljivo. Ograničeni unos proteina je bio univerzalno prihvaćen način lečenja proteinurije. Međutim, ovo više nije standardni savet za bubrežne pacijente. Različiti nefrolozi imaju različita mišljenja o ovom pitanju.
Uzmite jači lek kao što je prednizon ako vaš nefrolog smatra da je to prikladno. Poznato je da prednizon smanjuje zapaljenje, što smanjuje proteinuriju. Iako bez neželjenih efekata, prednizon može biti vrlo efikasan u potpunom uklanjanju proteinurije. Neki doktori imaju tendenciju da koriste veoma visoke intravenske doze, dok drugi preferiraju oralne doze svakog drugog dana. Neki pacijenti počinju sa kratkim tokom intravenskih tretmana, nakon čega slede oralne doze.
