NARKOLEPSIJA je dugotrajni poremećaj spavanja, kod koga se javlja izuzetno jaka pospanost, a u težim slučajevima, i nekontrolisani “napadi” spavanja.
Narkolepsija utiče na gotovo svaki aspekt života. Može biti veoma opasna, jer kada se tokom dana javi pospanost ili osoba naglo zaspi, to se može desiti tokom bilo koje aktivnosti: jela, hodanja, vožnje. Osobe kod kojih se javlja bolest spavanja ne bi smele da voze.
Mnogi ljudi koji imaju ovaj poremećaj spavanja ni ne znaju da ga imaju. Smatra se da jedna od 2.000 osoba ima bolest spavanja. Narkolepsija je ponekad nasledna, ali u većini slučajeva nije.
Ovaj poremećaj sna je veoma redak kod dece. Uzrok narkolepsije je još uvek nepoznat, ali nedavna istraživanja su pokazala da većina osoba koje imaju i narkolepsiju i katalepsiju imaju nizak nivo neurotransmitera hipokterina, hemijske supstance koja reguliše uzbuđenje, budnost i apetit.
Postoje dva tipa narkolepsije:
Narkolepsija tip 1
Kod ove vrste narkolepsije se javljaju jaka pospanost tokom dana i jedna ili obe sledeće stvari:
Katapleksija stanje kod kog se javlja iznenadan gubitak tonusa mišića u budnom stanju. To može dovesti do problema sa govorom, klecanja kolena, a u najtežim slučajevima i do potpune paralize.Ovakvi napadi se obično javljaju zbog jakih emocija (radosti, iznenađenja, besa).
Nedovoljno CSF hipokretina-1: narkolepsija tipa jedan se javlja zbog deficita ovog neurotransmitera. Kod osoba sa niskim nivoom ovog neurotransmitera se javlja narkolepsija tipa 1, čak i ako nema katapleksije.
Narkolepsija tipa 2: ova vrsta narkolepsije se manifestuje kao stalna pospanost bez katapleksije. Osobe sa ovakvom narkolepsijom osećaju često umor i pospanost u toku dana, obično odremaju par sati i probude se osvežene, ali nakon veoma kratkog vremena opet osete pospanost.
Kada se sve sabere, ovakve osobe obično i ne spavaju duže od osoba bez ovog poremećaja spavanja. Tu je važno naglasiti i da većina osoba koje imaju bolest spavanja ima problem da spava noću zbog čestog buđenja i nemogućnosti da posle toga opet zaspi.
Neki ljudi misle da imaju bolest spavanja jer često osećaju umor tokom čitavog dana. Mnogi drugi poremećaji spavanja koji izazivaju pospanost tokom dana se pogrešno smatraju narkolepsijom. Tu spadaju sleep apneja, poremećaji cirkadijalnog ritma i sindrom nemirnih nogu. Različita oboljenja, mentalni poremećaji i upotreba određenih lekova i droga može izazvati simptome slične simptomima narkolepsije.
Simptomi narkolepsije se najčešće prvi put ispolje između petnaeste i dvadeset i pete godine, ali to nije uvek slučaj. Simptomi se obično pogoršaju nakon prvih nekoliko godina.
Ti simptomi su:
Jaka pospanost tokom dana
Glavni simptom narkolepsije je jaka pospanost tokom dana. Mnoge osobe sa narkolepsijom se osećaju veoma umorno, čak i kada normalno spavaju noću. Ovu pospanost je teško sprečiti i njen intenzitet se menja tokom dana. Osoba se nakon kratke dremke oseća osveženo, ali se pospanost vraća nakon par sati.
Halucinacije
Neki pacijenti kod kojih se razvila bolest spavanja imaju veoma žive halucinacije kada zaspu. Ovakve halucinacije najčešće uključuju nekoga ili nešto što je prisutno u prostoriji. Pošto su veoma realne, izazivaju osećanje jakog straha ili panike. Ostale česte halucinacije su požar i letenje. Ovakva iskustva su uglavnom vizuelna, ali često uključuju i sva ostala čula.
Paraliza u snu
Osobe sa narkolepsijom često imaju paralizu u snu, kada tek počnu da tonu u san ili kada se bude. To obično traje po nekoliko sekundi ili minuta. Ovakvo iskustvo je zastrašujuće, ali ne izaziva zastoj u disanju. Ponekad je paraliza u snu propraćena halucinacijama, koje su veoma neprijatne.
Problem sa spavanjem tokom noći
Gotovo polovina osoba sa narkolepsijom ima problema da noću normalno spava. Obično problem predstavlja često buđenje i nemogućnost da se ponovo zaspi.
Problemi sa pamćenjem
Osobe sa narkolepsijom imaju problem da zapamte ono što su čuli jer nisu uvek sasvim budni. Takođe, napadi se često javljaju i kada osoba radi nešto što ne zahteva mnogo razmišljanja ili je ne zanima.
Iznenadni gubitak mišićnog tonusa (katapleksija)
Katapleksija se ne javlja uvek u svim slučajevima narkolepsije. Katapleksija se javlja kada se javi i napad spavanja izazvan nekom jakom emocijom. Ovakve stvari se dešavaju kod jakog šoka, iznenađenja, besa, pa čak i tokom intimnih trenutaka sa partnerom. Govor obično postaje otežan, gubi se kontrola nad udovima ili se javlja potpuna paraliza.
Uočeno je da se narkolepsija sa katapleksijom češće javlja kod gojaznih osoba. Narkolepsija se može javiti i sa drugim poremećajima spavanja, npr. apnejom u snu ili poremećajima REM faze sna.
Narkolepsija: testovi i dijagnoza
Da li vam se nekada desilo da osetite jaku potrebu za spavanjem tokom dana, čak i ako ste se te noći lepo naspavali?
Da li ste ikada zaspali dok ste radili, jeli ili pričali sa nekim?
Da li vam se dešavalo da odremate i probudite se odmorniji, ali vam se uskoro ponovo prispavalo.
Ako je odgovor “da”, onda postoji mogućnost da imate bolest spavanja narkolepsiju. Pošto narkolepsija nije toliko čest problem, mnogi lekari imaju poteškoća da postave pravilnu dijagnozu. Zato je najbolje obratiti se nekom specijalisti.
Lečenje narkolepsije
Za bolest spavanja nema klasičnog leka, ali se ona može kontrolisati lekovima i nekim sitnim navikama. Obratite se stručnjaku za probleme sa spavanjem i on će vam pomoći da nađete adekvatan tretman.
To obično podrazumeva nešto od sledećeg:
Stimulansi
Lekari obično prepisuju stimulanse, koji omogućuju da ostanete budni tokom dana. Ovi lekovi su danas unapređeni tako da teško izazivaju zavisnost i neželjena dejstva.
Selektivni inhibitori preuzimanja serotonina ili antidepresivi
Ovi lekovi se obično prepisuju za lečenje katapleksije, kao i drugih simptoma narkolepsije, uključujući halucinacije i paralizu u snu. Efekat će dosta zavisiti od samog leka. U težim slučajevima katapleksije se obično prepisuje natrijum oksibat.
Osobe sa povišenim pritiskom i/ili dijabetesom moraju ići na češće lekarske kontrole zbog mogućih interakcija sa lekovima protiv narkolepsije. Pored narkolepsije, neophodno je lečiti i druge probleme sa spavanjem (nesanicu, opstruktivnu apneju) i probleme sa raspoloženjem (anksioznost, depresiju). Neki lekovi koji se dobijaju bez recepta, obično antihistaminici i lekovi protiv prehlade i gripa, mogu izazvati pospanost i takve lekove treba izbegavati.
Koje navike promeniti kako bi se olakšali simptomi narkolepsije?
Zdrave navike vam mogu pomoći da se ublaže simptomi narkolepsije. Ishrana, vežbanje i način borbe sa stresom igraju značajnu ulogu u održavanju zdravog ciklusa budnosti i spavanja. Idite u krevet u isto vreme i budite se u isto vreme, opustite se pre spavanja i preduzmite mere kojima ćete sprečiti napade narkolepsije tokom dana.
Tako ćete pojačati budnost tokom dana i ublažiti simptome.
Odredite vreme za dremanje. Tokom dana odvojite vremena da odspavate po 10-15 minuta. Pokušajte da svake noći dobro odspavate. Ove isplanirane pauze tokom dana će verovatno sprečiti da iznenada zaspite.
Izbegavajte alkohol, kofein i nikotin. Ove supstance vam mogu dosta poremetiti san.
Izbegavajte lekove koji mogu izazvati pospanost. Neki lekovi protiv alergija i gripa mogu izazvati pospanost, pa je najbolje da ih ne pijete.
Pričajte sa svojim kolegama i prijateljima. Obavestite ih kakav problem imate kako bi mogli da vam pomognu kada je to potrebno.
Snimajte razgovore. Snimite svaki važan razgovor za slučaj da ga se kasnije ne sećate.
Podelite svaki posao u nekoliko manjih faza i fokusirajte se na jednu po jednu.
Redovno vežbajte. Fizička aktivnost će vam poboljšati budnost i pomoći da bolje spavate noću. Potrudite se da makar nekoliko puta dnevno odete u kratku šetnju.
Izbegavajte aktivnosti koje bi mogle biti opasne ako iznenada zaspite. Ako je to moguće, nemojte voziti, penjati se na merdevine ili raditi za mašinama. Ako morate da vozite, odremajte na kratko pre toga kako biste smanjili mogućnost napada tokom vožnje.
Hranite se zdravo. Jedite više integralnih žitarica, povrća, voća, nemasnih mlečnih proizvoda i čistih proteina. Jedite lakše obroke pre važnijih aktivnosti. Hranljivi sastojci koji vam mogu pomoći da kontrolišete bolest spavanja su kalcijum i magnezijum, holin, hrom, pikolinska kiselina, koenzim Q10, omega-3 masne kiseline, vitamini iz grupe B i vitamini C, D i E.
Opustite se i ublažite stres. Simptomi narkolepsije se često javljaju zbog intenivnih emocija, pa je najbolje da praktikujete neku tehniku opuštanja.
Autor teksta Dr. Aleksandar Stankovic
