ŠTA JE MENIEROVA BOLEST? Menierova bolest ili Menijerov sindrom je oboljenje unutrašnjeg uha koje izaziva vertigo, specifični oblik vrtoglavice kod koga se javlja osećaj okretanja (tačnije, snažna iluzija kretanja u prostoru).
Pored toga, Menierova bolest može da izazove zvonjavu u ušima (tinitus), gubitak sluha koji nastupa i nestaje povremeno, kao i osećaj punoće ili pritiska u uhu. Obično je zahvaćeno samo jedno uho. Gubitak sluha na kraju može da postane trajan.
Ovaj poremećaj je dobio ime po francuskom lekaru Prosperu Menijeru, koji je 1860. godine ukazao da simptomi nastaju usled problema sa unutrašnjim uhom a ne mozgom, kako se uglavnom verovalo.
Šta izaziva Menijerovu bolest?
Lekari veruju da su shvatili mehanizam pojave simptoma kod Menierove bolesti.
U delu unutrašnjeg uha, zaduženom za podupiranje struktura zaduženih za sluh i ravnotežu, koji se zove ušni lavirint, nakuplja se višak tečnosti. Drugim rečima, Menierova bolest se javlja zbog disfunkcije endolimfatičke kesice, sistema polukružnih kanala poznatih kao ušni lavirint, smeštene u unutrašnjem uhu i ispunjene tečnošću (endolimfom), koja mozgu šalje signale za zvuk i ravnotežu. Ovaj višak tečnosti ometa signale koje mozak prima, pa dolazi do vertiga i problema sa sluhom.
Nije jasno u potpunosti zbog čega nastaje Menierova bolest. Istraživači imaju nekoliko teorija o tome šta može da utiče na tečnost unutrašnjeg uha:
- loša drenaža, usled neke blokade ili abnormalne građe uha
- autoimuni odgovor, kada odbrambeni sistem organizma zataji i napada zdrave ćelije
- alergijska reakcija
- virusna infekcija
- nasledna sklonost
- udarac u glavu
- migrenozne glavobolje
Moguće je i da kombinacija ovih problem dovodi do pojave Menijerove bolesti.
Simptomi
Menierova bolest je progresivno oboljenje, što znači da se vremenom simptomi pogoršavaju. Može da počne polako sa povremenim epizodama nagluvosti. Vertigo može da se javi kasnije.
Pored ovih glavnih simptoma, kod nekih osoba se javljaju i sledeći:
- anksioznost
- zamagljen vid
- mučnina i dijareja
- podrhtavanje
- hladan zloj i ubrzan puls
Napadi mogu da traju kratko, oko 20 minuta, ili da potraju, na primer, 24 sata. Moguće je da dođe i do nekoliko napada tokom nedelje, ali napadi mogu da se javljaju i sa razmakom od više meseci, pa čak i godina. Posle napada može da se javi osećaj umora i potreba za odmorom.
Kako Menijerova bolest napreduje, simptomi mogu da se menjaju. Na primer, gubitak sluha i tinitus mogu da budu stalni. Moguće je da stalno postoji teškoća sa održavanjem ravnoteže i problem sa vidom, umesto povremenih napada vertiga.
Dijagnostikovanje
Lekar će razgovarati sa vama o simptomima i zdravstvenim problemima. Nizom dijagnostičkih metoda mogu da se ispitaju ravnoteža i sluh. U neka od ispitivanja spadaju:
- Audiometrija – Ovaj pregled će otkriti gubitak sluha u zahvaćenom uhu kao i razmeru nagluvosti. Audiometar proizvodi tonove različite jačine i frekvencije, koje pacijent sluša pomoću slušalica i daje znak kada čuje ili ne čuje zvuk. Moguće je i da se obavi test slušne diskriminacije (auditivne diskriminacije), kojim se proverava sposobnost pacijenta da razlikuje reči koje zvuče slično. Pacijentu se ponavljaju slične foneme i jednosložne reči koje ona mora da prepozna (č –š, čaša – kaša itd.).
- Elektroinstagmografija (ENG) – Ovim pregledom se procenjuje ravnoteža pacijenta. Pacijent se smešta u tamnu prostoriju u kojoj se ispituju kretnje oka, kako bi se procenilo funkcionisanje ravnoteže. Mišići koji kontrolišu kretanje oka povezani su sa senzorima za ravnotežu u unutrašnjem uhu – veza koja ljudima omogućava da okrenu glavu dok su im oči usredsređene na jednu tačku. Na kožu pored očiju i na čelo se postavljaju elektrode, a u ušni kanal se uvode topla i hladna voda ili vazduh. Mere se nevoljne kretnje oka koje su odgovor na ovu stimulaciju. Abnormalnosti mogu da ukažu na probleme sa unutrašnjim uhom.
- Elektrokohleografija – Ovo je metoda kojom se meri pritisak tečnosti u unutrašnjem uhu. Služi za utvrđivanje slušnog praga i potvrđivanje oštećenja nerva.
- Dodatna snimanja – Pacijent može da se uputi i na magnetnu rezonancu (MRI) ili CT skeniranje, radi utvrđivanja da li simptome izaziva Menijerova bolest ili neki drugi uzrok.
Lečenje Menijerove bolesti
Terapija lekovima usmerena je na ublažavanje vertiga i smanjenje količine tečnosti u unutrašnjem uhu. Lekovi za bolest kretanja (bolest vožnje, morska bolest, ili stručno kinetoza), odnosno antiholinergici, mogu da pomognu kod vertiga, a lekovi protiv mučnine, odnosno antiemetici, mogu da smanje povraćanje, ako se ono javlja kao sporedno dejstvo vrtoglavice.
U druge oblike za lečenje spadaju:
- Diuretici – Radi smanjivanja količine tečnosti u uhu, lekar može da prepiše diuretike – lekove koji sprečavaju zadržavanje (retenciju) tečnosti u organizmu. Ukoliko uzimate diuretike, lekar će vam preporučiti da smanjite količinu soli u ishrani.
- Steroidi – Ukoliko lekar smatra da imate osnovni problem sa imunim sistemom, moguće je da vam prepiše kraći tretman steroidima.
- Terapija ili slušni aparat – Pored medikamenata, možete da pokušate i sa terapijom koja je usmerena na rešavanje problema sa ravnotežom. Slušni aparat može da poboljša sluh u zahvaćenom uhu.
- Menietov uređaj – Još jedan od pristupa lečenju je i korišćenje ovog uređaja koji vrši pritisak na ušni kanal pomoću cevi. Služi za poboljšanje kretanja tečnosti kroz uho, a može da se koristi i kod kuće.
- Injekcije – Postoje injekcije koje se ubrizgavaju direktno u uho i mogu da ublaže vertigo. Lekari mogu da se opredele za antibiotik gentamicin, koji je toksičan za unutrašnje uho. Ove injekcije slabe ravnotežnu funkciju zahvaćenog uha, tako da zdravo uho preuzima kontrolu ravnoteže. Ova procedura se obavlja ambulantno, a pre nje se daje lokalni anestetik koji će sprečiti osećaj bola. Lekar može da se opredeli i za injekcije steroida.
Operacija
Manji broj pacijenata ne reaguje ni na jedan od navedenih načina za lečenje Menijerove bolesti, pa im je potrebna operacija. Ako spadate u ovu manjinu, možete da birate nekoliko procedura. U njih spadaju:
- Dekompresija endolimfatičke kesice – Otvara se i drenira deo uha odgovoran za resorpciju tečnosti. Ova operacija se obavlja u opštoj anesteziji, tako da nećete biti budni niti osećati bol tokom procedure. Povremeno se postavlja i šant (cev kroz koju otiče višak tečnosti iz unutrašnjeg uha). Verovatno ćete prenoćiti u bolnici.
- Sekcija vestibularnog nerva – Ovu intervenciju obavlja neurohirurg, a u bolnici ćete morati da ostanete duže, oko 5 dana. Hirurg će uništiti nerv koji šalje signale za ravnotežu u mozak (presecanje vestibularnog nerva), kako bi prestalo slanje poruka koje dovode do vertiga. Sekcija vestibularnog nerva za cilj ima očuvanje sluha u zahvaćenom uhu, dok istovremeno leči probleme sa vertigom.
- Kohleosakulotomija – Ovo je još jedna procedura koja ima za cilj da ocedi tečnost iz uha. Dobićete neki anestetik, a procedura traje oko 30 minuta. Međutim, ova operacija može da dovede do gubitka sluha.
- Labirintektomija – Jedan deo unutrašnjeg uha se uklanja hirurškim putem. Operacija se obavlja u opštoj anesteziji, a u bolnici se ostaje nekoliko dana. Na taj način zahvaćeno uho gubi obe funkcije – slušnu i ravnotežnu. Ova procedura se praktikuje samo kada je pacijent ili potpuno ili skoro potpuno gluv na jedno uho i kada ima težak oblik vertiga.
Da li postoji neki prirodni lek i šta možete da preduzmete kod kuće ?
Ne postoji način da se spreči pojava Menierove bolesti. Međutim, postoje brojne stvari koje možete da uradite da bi se ublažili simptomi.
Pre svega veoma je važna ishrana!
Pored ishrane sa niskim sadržajem soli, trebalo bi da smanjite i unos alkohola i kofeina. Neke osobe smatraju da ovakve promene u ishrani umanjuju dejstvo bolesti.Ishrana sa malo soli direktno može da utiče na Menierov sindrom jer so ima veze sa nakupljanjem tečnosti u organizmu kao i u uhu.
Neki pacijenti koji imaju Menierovu bolest, otkrili su da neke stvari pokreću napad. Na primer:
- stres
- prekomeran rad
- umor
- nagle promene vremena, naročito vazdušnog pritiska
- osnovna oboljenja
Možete da preduzmete korake i naučite da prepoznate i izbegavate okidače, a isto tako i da smanjite nivo stresa u životu.
Kada bi trebalo da se javite lekaru
Kada osećate vrtoglavicu, trebalo bi odmah da sednete ili legnete. Izbegavajte bilo kakve pokrete koji mogu da pojačaju vertigo. Ne pokušavajte da vozite.
Ako mislite da su simptomi koje osećate, prisutni jer se kod vas razvila Menierova bolest zakažite pregled kod lekara. Tok bolesti je teško prevideti, a nikako ne smete da pretpostavljate da će se simptomi ublažiti sami od sebe.
Autor teksta Dr. Milos Randjelovic
