U laboratorijskoj analizi urina postoje parametri koji jasno ukazuju na to kakvo je naše zdravstveno stanje, tako da je, radi uspostavljanja dijagnostike određenih oboljenja u začetku, važno znati koje su normalne vrednosti tih parametara…
Analiza urina jeste rana dijagnostička metodu u slučaju različitih bolesti, a od velikog značaja je i za praćenje toka bolesti. Nezamenljiva je u otkrivanju bubrežnih bolesti, bolesti urogenitalnog trakta, kao i metaboličkih problema.
Veoma je važno pravilno uzeti uzorak, za staje neophodna sterilna flašica sa zatvaračem, a ona može da se nabavi u svim apotekama. Preporučljivo je uzimati prvi jutarnji urin, i to srednji mlaz, jer se na taj način dobijaju validniji rezultati.
REFERENTNE VREDNOSTI NALAZA URINA – nalaz urina tumačenje
Da biste znali da iščitate nalaze urina, treba da znate koje su normalne vrednosti određenih parametara. Dobro proučite ovu tabelu koja prikazuje optimalne vrednosti kod zdrave osobe.
Izgled – bistar Boja – žuta
pH reakcija – kisela (4,7 – 7,8) Specifična težina – 1.015 do 1.030
Bilirubin – negativno Urobilinogen – normalno
Ketoni – negativno Glukoza – negativno Proteini – negativno
Eritrociti – negativno Leukociti – negativno
Nitriti – negativno Bakterije – negativno
Sluz – negativno
Ukoliko je jedan ili više parametara van granica referentnih vrednosti, ili se u urinu pojavljuju nepoželjni sastojci, sigurno je reč o poremećaju i treba da se obratite lekaru.
Ispitivanje urina
U laboratorij ama se urin ispituje fizički, hemijski, a zatim i mikroskopski. Fizička analiza predstavlja posmatranje urina, odnosno, procenjuje se njegova boja, određuje specifična težina i zapremina. Hemijske analize svode se na sastojke kojih nema kod zdravih osoba – belančevine, leukociti, glukoza, bilirubin, urobilinogen i drugi, te se utvrđuje pH vrednost. Ukoliko rezultat fizičkog i hemijskog ispitivanja odstupa od referentnih vrednosti, pristupa se mikroskopskom pregledu sedimenta.
Šta određeni parametri signaliziraju?
Izgled i boja urina
Izgled i boja su veoma značajni, te njihove promene ukazuju na promenjeno stanje organizma, ali – samo na osnovu promena u izgledu i boji ne može se postaviti dijagnoza. Bezbojan urin može biti znak oboljenja bubrega, dijabetesa ili deficita gvožđa. Žutu boju pak mogu pojačati pojedini lekovi ili namirnice.
Zelenkasta ili žutozelena boja može poticati od žučnih pigmenata, od nekih lekova, ali i od prisustva bakterije Pseudomonas ili može ukazivati na infekciju tankog creva.
Crvenkasta boja takođe može da se javi usled konzumiranja nekih medikamenata, boja za namirnice, posle konzumiranja velike količine cvekle, ali može biti znak i prisustva krvi, kao i bakterija. Sivkasta boja urina prouzrokovana je obično lekovima, hemikalijama i vitaminima.
Crna boja ukazuje na pojačano lučenje bilirubina, može se javiti i kod pacijenata koji dobijaju injekcije gvožđa, a može biti znak i trovanja (fenolom, na primer).
Zamućen izgled javlja se kao posledica prisustva različitih supstanci, bakterija i sluzi, što, samo po sebi, ne mora da ukazuje na ozbiljne zdravstvene tegobe, ali može da bude i pokazatelj infekcije kompletnog urinarnog trakta.
Specifična težina urina
Povećanje specifične težine urina javlja se u slučaju bolesti jetre, dijabetesa i kardiovaskularnih oboljenja.
pH vrednost
-Povećanje kiselosti (preko 7,8), odnosno kiselih supstanci, javlja se u slučaju dijabetesa, trovanja,ijareje, bolesti disajnih organa, i kao posledica gladovanja (tokom dijete), a može ukazati i na smanjenu funkciju bubrega.
Alkalna ili bazna reakcija javlja se kao pratilac uzimanja pojedinih lekova (na primer, protiv kamena u bubrezima ili žučnoj kesi), može ukazati i na hronično oboljenje bubrega, na infekciju ili se, pak, može javiti kod vegetarijanaca ili osoba koje su podvrgnute dijeti na povrću.
Nitriti, leukociti, eritrociti…
Ukoliko se u mokraći nađu supstance kojih, inače, nema kod zdravih osoba, verovatno je reč o infekciji. Na primer, nitriti ili leukociti siguran su znak postojanja akutne upale, bez obzira na to postoje li prateći simptomi li ne. Pojava nitrita uvek zahteva anti-biotsku terapiju, jer su patogene bakterije streptokoke, stafilokoke enterokoke vrlo moćne i veoma lako pretvaraju nitrate u nitrite, pa se lakše i dijagnostikuju.
Pojava eritrocita, u zavisnosti od oblika, može ukazati na urološka ili bubrežna oboljenja. Proteini su, takođe, znak oboljenja bubrega, ali mogu biti i pratilac srčanihbolesti.
Prisustvo belančevina javlja se i u slučaju preterane fizičke aktivnosti. Supstanca keton ne treba da bude sastavni deo urina, a njegovo prisustvo može ukazati na dijabetes, javlja se i kao posledica gladovanja i nedovoljnog unosa ugljenih hidrata.
Napomena: Često se dešava da nalaz pokazuje da u urinu ima mnogo sluzi i bakterija, a da se prilikom urinokulture ne izoluje nikakva bakterija. Najneprijatnija pojava za svakog čoveka je, sasvim sigurno, pojava krvi u urinu. Tačno je da to može da bude znak postojanja kamena u bešici ili bubrezima, ozbiljnih nefroloških bolesti, pa čak i tumora, ali krv se može javiti i kao posledica uzimanja nekih lekova. Rezultate, ipak, najbolje i najtačnije tumači lekar.
Urinokultura (UK)
Reč je posebnoj laboratorijskoj analizi i obično se preporučuje osobama kod kojih rezultati urina nisu zadovoljavajući. Ona se zasniva na zasejavanju urina na hranljive bakteriološke podloge da bi se otkrile bakterije koje su, inače, najčešći uzročnici infekcije urinarnog trakta, a istovremeno se radi test na osetljivost (antibiogram), pa se identifikuje najbolji antibiotik za lečenje infekcije.
Uzimanje urina za urinokulturu
Pravilno uzimanje urina u ovu svrhu od presudnog je značaja. U sterilnu posudu sipa se prva jutarnja mokraća, odmah nakon buđenja i pre svih dnevnih aktivnosti, odnosno urin koji je bar četiri sata bio u bešici. Uzima se srednji mlaz, jer je prvi obično kontaminiran fiziološkom florom uretre (bakterije na početku mokraćne cevi i polnom organu). Treba uzeti oko 50 ml srednjeg mlaza. Zatvoriti bočicu i odneti je u laboratoriju, vodeći računa o tome da ne protekne mnogo vremena (uzorak ne srne stajati na sobnoj temperatuti duže od 2 sata).
U nekim apotekama mogu se kupiti i specijalne flašice. One u središnjem delu imaju različito obojene pločice koje, u stvari, predstavljaju antibiogram, pa proces analize, praktično, počinje i pre dolaska do laboratorije.
Rezultati UK su, uglavnom, gotovi za tri dana, a to je vreme potrebno da-sve bakterije, ukoliko ih ima, adekvatno odreaguju. Takođe, gleda se i broj bakterija
po mililitru urina. Kako je test vrlo pouzdan, na osnovu dobijenih rezultata, pristupa se određenoj i najboljoj antibiotskoj terapiji.
Napomena: Postoje situacije kada može da se dobije lažni nalaz. Na primer, konzumiranje antibiotika može dati lažno negativan nalaz. Uzimanje veće količine vitamina C može sprečiti ili usporiti razvoj bakterija u urinokulturi.
Nepravilno uzimanje ili dugotrajno držanje uzorka na sobnoj temperaturi, kao i mokrenje dva-tri sata pre prikupljanja uzorka, takođe mogu biti uzroci netačnosti rezultata. UK rađena u početnom stadijumu infekcije može biti manje tačna nego ona koja je urađena nakon stoje infekcija dokazana. Upotreba diuretika ili konzumiranje mnogo tečnosti povećava količinu urina i može sniziti koncentraciju bakterija i prouzrokovati netačnost rezultata analize.
